180 година од рођења Чика-Јове Змаја

Република Српска 06.12.2013 | 13:31

На данашњи дан прије 180 година у Новом Саду рођен је један од највећих српских лиричара, љекар и преводилац Јован Јовановић - Змај, који је упамћен у српској књижевности као ненадмашан пјесник за дјецу.Змај је био један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању је био љекар, а током цијелог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дјечијих часописа. Гимназију је учио у Халашу и Пожуну /садашња Братислава/, а матурирао у Словачкој Трнави. Прије медицине, коју је завршио у Пешти, студирао је право у Пешти, Прагу и Бечу. Радио је као љекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Загребу и Бечу, а у Београду је од 1890. до 1898. године био драматург Народног позоришта. Био је члан Српске краљевске академије. Прије него што се потпуно посветио књижевном раду покренуо је књижевни часопис "Змај", а касније часописе "Јавор", "Жижа", "Стармали", сатирични лист "Комарац". Од 1880. године, па сљедећи четврт вијека издавао је дјечији лист "Невен" - према мишљењу многих, најбољи српски дјечији лист не само тог доба. Као пјесник развијао се под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића. Упамћен је као ненадмашни српски дјечији пјесник - Чика Јова, а међу његова највећа пјесничка остварења убрајају се збирке "Ђулићи" и "Ђулици увеоци". Неке од најпознатијих његових пјесама су "Пачија школа", "Кажи ми, кажи", "Тихо ноћи", "Материна маза", "Ала је леп овај свет", "Мали коњаник" и друге. Уз многе од ових пјесама и данас одрастају млади нараштаји, а неке су незаобилазни "садржај" музичких издања за дјецу. Змајеве пјесме пјевали су Драган Лаковић, дјечији хор "Колибри", а нове верзије снимају се и данас. Чувена "жута збирка Змајевих пјесама", односно "Ризница" и данас се може купити у књижарама и продавницама школске опреме. Преводио је са више језика - са мађарског пјесника Шандора Петефија /рођеног као Александар Петровић/ са руског Михаила Љермонтова, са енглеског пјесника Алфреда Тенисона. Сремска Каменица, у којој је умро у јуну 1904. године и гдје је и сахрањен, звала се својевремено Змајева Каменица. Од 1958. године, почетком јуна, у Каменици и Новом Саду одржава се смотра дјечијег културног стваралаштва, која је крајем шездесетих добила име "Змајеве дјечије игре". Тај фестивал окупља писце, илустраторе, издаваче дјечје литературе, све Змајеве поштоваоце. "Повеља Змајевих дјечијих игара" установљена је 1975. године. Интернет-претраживач "Гугл" у Србији је - као знак сјећања на Чика-Јову - на својој страници накратко поставио лого са пачићима и учитељем, која илуструје Змајеву пјесму "Пачија школа" .