Омбудсман подијелио помоћ азилантима

Представници омбудсмана поделили помоћ азилантима у Боговађи и Обреновцу.

Република Српска 06.12.2013 | 08:01
Омбудсман подијелио помоћ азилантима
Представници омбудсмана поделили помоћ азилантима у Боговађи и Обреновцу. Подељено око 200 пакета. Највише недостаје топле одеће и обуће. Док се на минус пет степени чак и у чизмама полако мрзну стопала, испред улаза у Центар за смештај азиланата у Боговађи поред нас пролазе три девојке које на ногама имају само јапанке. Немају више од двадесет и кусур, а једна је у одмаклој трудноћи. У рукама носе неколико старих џемпера које су им дали мештани. Вишак ципела нико није имао. - Можете да нас сликате, али да нам набавите неке ципеле - добацују нам на веома добром енглеском. Кажу да су из Сомалије и журе да босе ноге склоне са мразом оковане земље. Обећавамо им да ћемо у пакетима које смо донели наћи обућу за њих. У Боговађу смо дошли са екипом из канцеларије заштитника грађана. Омбудсман Саша Јанковић пре десетак дана је преко свог твитер - налога позвао људе који могу да помогну, да им доставе пакете са обућом и одећом. Око 200 пакета у четвртак је подељено азилантима у Боговађи, Врачевићу и Обреновцу. - Желели смо да, после свега што се дешавало у Обреновцу и Врачевићу, покажемо колико су људи у Србији хумани и колико имају разумевања за невоље кроз које тражиоци азила пролазе - каже Слободан Мацура, помоћник генералног секретара стручне службе заштитника грађана. Брзо се нашла екипа младића из Центра, спремних да помогну да се пакети истоваре и сортирају. Неки од њих такође су готово боси, само у папучама, без чарапа. Један момак је у мајици са кратким рукавима. Одмах из једног пакета вади кожну јакну са врха и облачи је. Други бира шал, трећи пешкир... Посао организује Али, момак из Авганистана. Има 27 година живота и 22 године избегличког стажа. Отишао је из Авганистана са породицом као петогодишњи дечак. Живели су у Пакистану неколико година, али онда је у неком од оружаних сукоба остао без породице. Од тада сам лута светом, од једног избегличког кампа до другог. Негде се задржавао тек неколико месеци, негде је остајао годинама. У Грчкој је упознао девојку из Србије. Забављали су се неколико месеци, а онда је она отишла. Каже да је дошао у Србију са надом да ће је пронаћи. - Овде сам већ шест месеци, али не знам где би она могла да буде. Вероватно је већ отишла за Немачку - говори Али на готово савршеном српском. Поред српског, који је научио у Грчкој, говори још седам језика. Арапски, фарси, грчки, енглески, шпански... Научио их је у избегличким камповима и захваљујући том знању често је био сарадник различитих хуманитарних организација које помажу азилантима. - Неколико пута сам покушавао да уђем у Србију, али увек су нас заустављали на граници и враћали. Једном су нас опљачкали и вратили назад без ичега - каже Али без узбуђења, онако како људи иначе говоре о својој свакодневици. - Најзад, успели смо да пређемо границу сакривени испод камиона. Надам се да ћу се овде бар мало скрасити. Откако су несрећници који су спавали у шумама око Боговађе пресељени у хотел у Обреновцу, напетост међу мештанима је спласнула. У некадашњем одмаралишту Црвеног крста у Боговађи сада је њих стотинак, а још толико их је смештено у приватним викендицама у оближњем селу Врачевић. Услови у Боговађи сасвим су пристојни. Ходником се шири мирис кухиње, вероватно исти онакав какав је био у време када се у ово одмаралиште долазило на екскурзију или на ферије. Неколико младића и девојака је на часу српског, а у суседној просторији је организован прави мали вртић. Неколико дечака и девојчица игра се на тепиху, док један малишан за компјутером учи енглески. Три пута недељно организује се шнајдерски курс, који похађају и мушкарци и жене. Полазници курса сашили су нове постељине и кецеље за куварице. На тренутке све подсећа на један сасвим нормалан живот. Само на тренутке. МИРНО У ОБРЕНОВЦУ ПОСЛЕ протеста и нереда у Ушћу и Скелама где је, у напуштеним радничким баракама, требало да буду смештени азиланти који су до тада спавали у шумама, компромис је пронађен и они су се уселили у хотел „Обреновац“, који је био пред затварањем. Њих око 150 није имала никаквих проблема са мештанима, слободно излазе у град, а велики број грађана им је донео неопходну одећу и обућу. ПОБЕГЛИ ИЗ ГРЧКЕ - БИЛИ смо страшно уплашени када су мештани организовали протесте - прича Нигеријац Кристијан Иче, који је смештен у једној од викендица у Врачевићу. - Једног дана чак нисмо смели ни да изађемо по храну. Све нас је то подсетило на оно што смо доживели у Грчкој. Тамо су припадници различитих расистичких организација почели да убијају азиланте. Кришом, ноћу, тихо. Зато смо и побегли у Србију. Али, осим тога овде је много боље него у Грчкој. Пре две године сам побегао из Нигерије након што су моју браћу, која су била хришћанске вероисповести, убили муслимани. Надам се да ћу коначно моћи да се смирим, да ћу добити азил у Србији и да ћу овде моћи да наставим живот.

Коментари / 0

Оставите коментар