Особе са инвалидитетом у тешком положају

Због лоше цјелокупне политичко-економске ситуације, опште незапослености и кршења људских права, лица са инвалидитетом се налазе у тешкој ситуацији тако да је потребно што прије почети са измјенама и допунама постојећег закона да би се прилагодили УН конвенцији о правима ових особа, <а хреф="хттп://www.

Република Српска 02.12.2013 | 18:49 Због лоше цјелокупне политичко-економске ситуације, опште незапослености и кршења људских права, лица са инвалидитетом се налазе у тешкој ситуацији тако да је потребно што прије почети са измјенама и допунама постојећег закона да би се прилагодили УН конвенцији о правима ових особа, поручено је са данашње прес конференције коју је, поводом 3. децембра, Међународног дана особа са инвалидитетом, одржала Коалиција “Колоси БН” у Бијељини. Предсједник бијељинског Одбора ратних војних инвалида Радан Остојић, истакао је да ратни војни инвалиди чине скоро 80 % укупне популације и да су повреде које су проузроковане, и на основу које су стекли статус РВИ, настале у одбрамбено-отаџбинском рату за стварање Републике Српске. Остојић је рекао да на територији Републике Српске тренутно има, према његовим информацијама, око 40 000 ратних војних инвалида док на територији Бијељине има више од 2000. Задњих година примјећена је тенденција сталног раста јер људи из руралних средина све више долазе у Бијељину трагајући за бољим условима и бољим животом, додао је Остојић. “Сам положај ратних војних инвалида, као што знате, није задовољавајући. Постоји низ неријешених проблема које држава није успјела да ријеши од завршетка рата. Првенствено бих ту навео питање егзистенције, значи питање самих примања која се огледају кроз личну унвалиднину даље,проблем запошљавања и трећи проблем – рјешавање стамбеног питања”, рекао је Остојић. Остојић је подсјетио да нису ријешана стамбена питања ратних војних инвалида од прве до четврте категорије које се покушава уредити кроз програм потпуног стамбеног збрињавања породица погинулих бораца и ратних војних инвалида “Сама та чињеница говори довољно, имајући у виду да је од завршетка рата прошло 20 година и да нисмо успјели ријешити сва стамбена питања ове популације, значи самих инвалида од прве до четврте категорије. Поставља се питање када ће други доћи на ред? Вјероватно неће доћи никада”, сматра Остојић И додаје: “Што се тиче саме висине примања, саме инвалиднине, позната је чињеница да још од 2008. године није било неких значајнијих помака по овом питању. Већ је прошло пет година. У ових пет година основица за обрачун инвалиднина је повећана негдје, чини ми се 3% почетком ове године. Саме изјаве представника Владе, државне власти говори да ће укупно повећање, укупно издвајање за борачко-инвалидску заштиту у току ове године бити негдје око 5 %. То значи да ће на основицу,тренутно је негдје око 515 КМ,доћи до повећања од неких 25 % а када се то опет прерачуна на инвалиднине, нека значајнија повећања не могу очекивати инвалиди друге, треће, па чак ни прве категорије. А онима који су испод пете категорије, нема ни говора о неким повећањима”. Највећи проблем је запошљавање, сматра Остојић додајући да тиме инвалиди обезбјеђују не само егзистенцију себи и својим породицама, већ се на тај начин укључују и у друштво. Остојић подсјећа, иако постоји Закон о запошљавању инвалида, што је један од значајнијих корака у рјешавању ових проблема, да је сама његова имплементација спора и да се тромо одвија. “Ми, овдје у Бијељини, успјели смо да оснујемо једно предузеће и у сарадњи са локалном заједницом и са државним структурама, те Фондом у Приједору успијевамо да одржавамо то предузеће. Имамо успјешан менаџмент који води то предузеће и ту је запослено у стални радни однос тридесетак ратних војних инвалида, а у току године запошљава се и око педесетак инвалида”, истиче Остојић и додаје: “Што се тиче оних који немају посла, ја сам правио неко поређење узимајући инвалида пете или четврте категорије који тренутно има инвалиднину 250 или 300 КМ, можда нешто више. Сама та висина није довољна ни за подмирење његових основних животних потреба, није довољна ни за куповину лијекова, а поготово је недовољна за потребе чланова његовог породичног домаћинства, за школовање и издржавање дјеце. Све то говори у каквом положају се налазе ратни војни инвалиди”. Шта је узрок томе, пита Остојић и одговара: “Сигурно тешка укупна економско-социјална ситуација у држави, коју ми нити смо надлежни, нити можемо да рјешавамо. То је питање којим треба да се баве људи који воде ову државу и који су послије завршетка рата и након што су ратни војни инвалиди створили државу, узели у руке да се баве тим послом. Зато тражимо да раде на побољшању услова и положаја не само ратних војних инвалида него укупног становништва Републике Српске. Сигурно требају далеко више да поведу рачуна о општем јавном и друштвеном интересу, него о својим личним интересима који су им и даље у приоритету узимајући у виду услове у којима живе, лична примања која имају и услове у којима живе њихове породице”, закључио је Остојић. Потпредсједница Колације “Колоси БН” и предсједница Удружење жена обољелих од рака дојке “Геа” Гордана Ступар рекла је да је број жена обољелих од ове опаке болести у порасту. “Када кажем у великом броју мислим и на то да су старосне границе помјерене значи да оболијевају младе особе, а све чешће су то и дјеца”, истиче Ступар. Она подсјећа да је Удружење, заједно са партнерима у болници и Дому здравља, учинило све што је могло да пружи помоћ и подршку овим женама, али да то није довољно. “Заговарамо Закон о правима жена обољелих од карцинома дојке, а то подразумијева да те жене имају један вид надокнаде. Како ће се она звати, тјелесно оштећење или не, није битно, само желимо да уђе ова наша процедура инвалидности кроз закон. Народна скупштина Републике Српске је усвојила закон о инвалидности особа, па се сада питамо да ли ми имамо институцију која је мјеродавна да овим особама, овим женама одреди тај проценат”,пита Ступар. У Бијељини постоји Комисија, али је она недовољна да би се заштитила права жена обољелих од карцинома дојке. “У правилнику који је Народна скупштина Републике Српске усвојила пише: Радикално одстрањена дојка је 40 % инвалидности, а парцијално урађена је 30%. Према томе, ове жене су, тако да кажем, испод сваког достојанства човјека, ниједна не ради, и онај мали број жена које раде претпостављам да њихови послодавци не воде рачуна о њима. То је ипак изложеност рачунарима или оне које раде у администрацији то је значи прибор и оловка, зависи само која је страна дојке у питању, значи та рука може и да отекне”, објашњава Ступар и додаје да се зато интензивно ради са цијелом Коалицијом да ове жене имају сва права, да Закон уђе у скупштинску процедуру и да, коначно, заживи. “ Предсједавајући Коалиције “Колоси БН” Борис Цвјетковић подсјетио је да Каолација окупља четрнаест организација особа са инвалидитетом са подручја града Бијељине, те једну организацију из Лопара, тако да ова колација добија регионални значај у друштву. Цвјетковић је такође нагласио да се Коалиција залаже за примјену конвенције УН о правима особа са инвалидитетом која је ратификовала Скупштина БиХ и све остале скупштине – Скупштине РС, ФБиХ и кантона. “Ми желимо систематско укључење особа са инвалидитетом у све сегменте овог друштва. Желимо да уз помоћ локалног плана акције укључимо питања особа са инвалидитетом у план стратегије града Бијељине до 2020. године. Ми, лица са инавлидитетом, видимо као равноправне чланове овога друштва”, истакао је Цвјетковић. С обзиром на то да је задужен за спорт, Цвјетковић је подсјетио да на подручју града Бијељине постоје три клуба који се баве особама са инавлидитетом. То су Клуб кошаркаша у колицима Бијељина, Одбојкашки клуб инвалида “Семберија” и Стрељачки клуб РВИ “Орао”. “Овај трећи клуб је тренутно најмлађи, али биљежи и најбоље резултате. Ове године Стељачки клуб РВИ “Орао” екипно су прваци Лиге и КУП-а РС с тим да имају стријелца који је рекордер Републике Српске тако да је то један енорман резулатат с обзиром на то да је ово најмлађи од ових спортских клубова инвалида”, истакао је Цвјетковић. Он је додао да су одбојкаши освојили треће мјесто на крају прошлогодишњег такмичења,а кошаркаши пето мјесто . “Желио бих још да напоменем да стрељачки клуб “Орао” није укључен у финансирање из буџета града”, додао је Цвјетковић. БН ТВ