Радмановић: Европа се боји да пређе Саву и Дунав

Европа се боји да пређе Саву и Дунав, рекао је Небојша Радмановић, члан Предсједништва БиХ из РС.

Република Српска 02.12.2013 | 10:34 Европа се боји да пређе Саву и Дунав, рекао је Небојша Радмановић, члан Предсједништва БиХ из РС. Према његовим ријечима, постоји велико неразумијевање Европске комисије према Балкану, што, како каже, ствара тешкоће и непотребне препреке у европским интеграцијама. "Већ је 11 година од Солунске декларације, кад је политички речено сигурно се ширимо на Балкан. За ових 11 година европска политика је изгубила битку са бирократијом. Бирократе ништа нису урадиле, без обзира на то да ли су овдје или у Бриселу", рекао је Радмановић. Изразио је сумњу да ће ове седмице бити постигнут договор у вези са пресудом "Сејдић и Финци" међу партијама у ФБиХ, иако би, како каже, волио да до договора дође. Због тога би, како је истакао, БиХ могла изгубити и 2014. годину. Иако из Европе напомињу да у том случају неће признати изборе, Радмановић упозорава да избори морају бити одржани. "Ја мислим да они немају никакво право да кажу да неће признати изборе. Избори су наши, у складу са нашим законом и треба да буду признати", рекао је. НН: Иако РС није крива што нема договора о пресуди "Сејдић и Финци", због њеног неспровођења сносиће једнаке посљедице као и ФБиХ. Како то коментаришете? РАДМАНОВИЋ: Неспорно јесте да је проблем у ФБиХ. Али иначе су тамо проблеми већи у свим сегментима. Али неспорно је да ту има још много криваца. По мом виђењу, прије свега то су они у Европској комисији. Када су некритички рекли да је то услов за даљи пут БиХ ка ЕУ, тиме су поставили услов који јесте објективно логичан, јер своје акте морате ускладити ако хоћете у ЕУ, али то није морало бити у овој фази. Тиме смо по ко зна који пут и ко зна зашто зауставили пут БиХ ка ЕУ. НН: То није први пут. И код реформе полиције имали смо изјаве да је то услов за ЕУ. На крају се од тога одустало, а БиХ је изгубила године. РАДМАНОВИЋ: Имали смо више застоја због неразумијевања Европске комисије не само у БиХ, него на простору цијелог Балкана. Ја мислим да они и даље читав Балкан не разумију. Незадовољни су што су преко реда примили Бугарску и Румунију. Грчка им је због економске ситуације проблем, иако је то стара чланица. Ми остали на Балкану смо за њих непознаница у коју неће да уђу, а стално постављају услове. НН: Зашто неће? РАДМАНОВИЋ: Мислим да се боје. Европа се боји да пређе Саву и Дунав. Требало је да одреде екипе које ће се бавити проширењем да практично живе на Балкану. Овако се десила обрнута ситуација. Већ је 11 година од Солунске декларације, кад је политички речено сигурно се ширимо на Балкан. За ових 11 година европска политика је изгубила битку са бирократијом. Бирократе ништа нису урадиле, без обзира на то да ли су овдје или у Бриселу. Када то кажем, наравно да не амнестирам наше политичке структуре од кривице. НН: Да ли се ради о неспособности или о томе да можда не желе? РАДМАНОВИЋ: И једно и друго изгледа невјероватно. Моје мишљење је да се нико није озбиљно удубио у то и да се услови постављају са позиције силе. А за све то вријеме на овај простор улазе друге силе и не постављају услове. Док екипе господина Фила постављају услове: запета овдје, тачка ондје, долазе Кинези и кажу ево јефтини кредити, ми радимо много брже. Дођу Руси са повољним кредитима и енергетским развојем, а зна се да Срби воле Русе. А Бошњаци и Албанци воле Турке. Ако буду Турци долазили са озбиљним инвестицијама, видјећете, господо у Европи, шта ће се догодити. НН: Опет се помињу рокови за пресуду "Сејдић и Финци". Да ли очекујете да ће ове седмице то да ријеше странке у ФБиХ? РАДМАНОВИЋ: Сумњам. Када је био први велики састанак прије годину дана у Бриселу, рекао сам да сумњам. Показало се да сам, нажалост, у праву. Ништа суштински није урађено. Чак су из Брисела помогли да свако остане у својој бусији у БиХ. Лута се. Волио бих да се то ријеши јер нам је то брана да се помјеримо. Ово што се дешава није добро ни за Европу, а за нас је поразно. НН: Да ли је рано рећи да смо већ сада изгубили 2014? РАДМАНОВИЋ: Рећи ћу вам у сриједу. Ако се у понедјељак и уторак деси помак, што бих желио, мада сумњам, онда можемо нешто рећи о 2014. Ако се не деси помак, комплетна 2014. је пропала. До прољећа 2015. не треба ни рачунати да озбиљно разговарамо. Прво, нема више времена да мијењамо Устав и закон. Друго, овдје је већ почела кампања и сви смо "постали" већи Бошњаци, Срби и Хрвати. А треће, у Европској комисији се на прољеће спремају избори па ни нове комисије нема до септембра. А овдје се два мјесеца послије избора броје гласови и гледа ко је коме узео и ко је кога преварио. НН: Шта ћемо са изборима ако их Европа не призна? РАДМАНОВИЋ: Мој став, а и став СНСД-а је да избори морају бити одржани. БиХ је достигла стандарде о спровођењу избора. И сада их неодржати био би огроман корак уназад. А Европљани који су рекли да неће признати изборе нека о томе мисле. Ја мислим да они немају никакво право да кажу да неће признати изборе. Избори су наши, у складу са нашим законом и треба да буду признати. НН: Занимљив је однос различитих бошњачких партија по питању насељавања Арапа у БиХ. Како Ви то видите? РАДМАНОВИЋ: Има ту више проблема. Прво, помјерање унутар бошњачког корпуса по питању вјере. Појављују се селефијска и вехабијска тумачења. И кад би то остало унутар једног вјерског корпуса, то не би био проблем. Али они улазе унутар цивилног корупса, почиње прича о шеријатском праву, наоружава се и то постаје проблем. Морам рећи да Европа гледа на то као на неки далеки проблем иако је њихов центар у Бечу. Друго, један број људи из арапских земаља жели да купи некретнине у БиХ. Има и идеја да се праве читава насеља, и то се зна. Законски, странци не могу имати некретнине у БиХ. Због тога се неки и буне. Није проблем да овдје некретнине посједују компаније, и тога већ има. Међутим, ако имате овакве тенденције које су и милитаристичке код неких вехабија, и кад то увежете са неким политичким партијама које су у стању да направе циркус око пописа становништва, а и то је везано са овим, имате проблем. Јер ако је неко спреман да овдје доведе хиљаде људи да би се показало да неко живи овдје, а не живи, онда је то озбиљан проблем. НН: Које су то политичке партије? РАДМАНОВИЋ: Имате три партије које нешто значе међу Бошњацима - СДП, СДА и СББ. Била је још једна велика, која то у међувремену више није. СДП није тај, они су се јасно изјаснили о томе. У посљедње вријеме СББ стоји и тврђе од овога што ја говорим против. Носилац те приче је дакле СДА. НН: Спомињете милитаристичке елементе. С тим у вези, имамо оружје у Тешњу, а чини се да међународна заједница не придаје велику пажњу. Господин Инцко у свом извјештају УН-у то чак није ни споменуо. РАДМАНОВИЋ: Већ неколико година више Инцкових извјештаја не осликава стварно стање у БиХ јер екипа која му их пише преписује и дописује нове цитате Милорада Додика, а сад спомињу и мене. То није слика стања у БиХ. Који би нормалан аналитичар занемарио толику количину оружја за општу климу у БиХ? Па, нико. А високи представник, који је по Дејтонском споразуму главни лик овдје, то ни не спомене. Његове извјештаје треба потпуно одбацити. Али, нажалост, он два пута годишње у Савјету безбједности то презентује и то постаје дио нетачног међународног размишљања о БиХ. НН: Могу ли то оружје и ти милитаристички елементи постати проблем? Хоће ли нам се десити да једног дана зауставе европски пут БиХ? РАДМАНОВИЋ: Може се десити да будемо у озбиљнијем проблему него сада јер оружја је све више и више. Томе не придају пажњу ни међународна заједница ни дио политичких партија. Они се, као што сте примијетили, о томе не оглашавају. Али ако то постане проблем, то онда неће бити само проблем за БиХ. То онда постаје европски проблем. НН: Хоће ли РС присуствовати тој централној манифестацији у Сарајеву поводом Сарајевског атентата? РАДМАНОВИЋ: Ја не знам да има нека централна манифестација, мада се о томе стално прича. Читаву причу води Француска, што је мало необично, али хајде да сада не улазимо у то. С друге стране, Аустрија се политички сасвим нормално понаша. Њихов предсједник ће на наш позив доћи са филхармонијом без икаквих других конотација, и то је добро. То је показатељ колико смо напредовали - умјесто престолонасљедника са оружјем долази предсједник са симфонијским оркестром. Друга је ствар у вези с публикацијама, драмама, филмовима, чега ће бити колико год хоћете. Имам примједбе на буџет НН: Савјет министара је упутио буџет Предсједништву. Када ћете буџет разматрати и да ли ћете ви имати примједаба? РАДМАНОВИЋ: Шестог децембра, у петак је сједница. Чланови Предсједништва су имали консултације о томе и уобичајено имамо различита мишљења. Ја лично имам примједбе које сам имао и претходних година. Наравно, то не значи неку тврдоглавост и искључивост. Специфична је ситуација у вези с буџетом. Савјет министара утврди нацрт и пошаље Предсједништву, и то је формално у реду. Међутим, суштински предлагач је Предсједништво, а не Савјет министара, и дошли смо у ситуацију у БиХ да оно што се предложи из Министарства финансија треба да прође. То је неозбиљан приступ. У Предсједништву смо о томе разговарали и размишљамо да озбиљније приступимо у наредном периоду. Превише се бавимо прошлошћу НН: У задњих неколико дана дигла се прашина у вези са случајем "Шимунић" и ћирилицом у Вуковару. Како Ви гледате на то? РАДМАНОВИЋ: Наши сусједи пролазе кроз врло тежак период, и политички, и економски, и сваки други, и не треба им отежавати ситуацију тешким изјавама из региона. Ми из региона томе треба да приступамо са опрезом. Врло тешко поправљамо односе и не би их требало лако покварити. Али постоје неке ствари на које се морамо осврнути. Кад је ћирилица у питању, у Хрватској су изгубиле и интелектуална и политичка елита јер су дозволиле да се то дешава. Ћирилица је дјелимично и баштина хрватског народа. Гора ствар је јавно обзнањивање нацистичког поздрава, који правдају чак и неки у Хрватској. Под тим нацистичким поздравом побијене су стотине хиљада људи. Ја се надам да ће мудрост политичких и интелектуалних елита у Хрватској превладати. Превише се ми бавимо прошлошћу. Исто је и у вези са стогодишњицом Првог свјетског рата. Овдје кад политичар каже добар дан, то се прогласи историјским. У Сарајеву неки желе да дижу споменик Францу Фердинанду, окупатору. Гдје то има? А неко ко се борио за слободу, Гаврило Принцип је терориста? То је лудило. Ја не знам како бих то објаснио другачије. Онај ко вас ослобађа је терориста, а оном ко вас је освајао дижете споменик.