Отворено писмо Шимунићу: Марш у п. м., нацистички гаде!

Хрватски новинар и књижевник Миљенко Јерговић на прилично оригиналан начин се јавно обратио хрватском фудбалском репрезентативцу Јосипу Шимунићу који је усташким поздравом "За дом спремни" прослављао пласман на Светско првенство заједно са тридестак хиљада гледалаца на загребачком стадиону у Максимиру.

Република Српска 28.11.2013 | 20:50 Хрватски новинар и књижевник Миљенко Јерговић на прилично оригиналан начин се јавно обратио хрватском фудбалском репрезентативцу Јосипу Шимунићу који је усташким поздравом "За дом спремни" прослављао пласман на Светско првенство заједно са тридестак хиљада гледалаца на загребачком стадиону у Максимиру. Јерговићево отворено писмо "Џоу" Шимунићу објавио је портал спорт.ба, а ми вам га преносимо у целости: Драги Џо, страшно си ме растужио узевши микрофон у руке. Волим фудбал, магичну игру способну да сваке четири године уједини човечанство величанственим догађајем какво је светско првенство. Игру у којој је могуће да у најбогатијим и највећим клубовима играју, један уз другог, фудбалер из Обале Слоноваче, Немац, Хрват, Бразилац, Португалац и Тунижанин – равноправни и уједињени. Али, Џо, ја волим фудбал као игру, игру у којој се људи различитих националности, култура и менталитета савршено разумеју јер их уједињује универзални фудбалки “језик” који разумије цео свет. Волим фудбал када спаја, а гади ми се кад раздваја. Тог дана, када си осрамотио своју земљу пред светом, навијао сам за хрватску репрезентацију. Био сам сретан сваки пут када си надскочио исландског играча, уживао у игри коју сте као екипа приказали, веселио се головима и чињеници што сте се пласирали на светско првенство да учествујете у слављу игре, толеранције и поштовања. А тада си, Џо, узео микрофон. Знао сам и пре колико волиш Хрватску – често је то тако с људима рођеним и одраслим далеко од земље својих родитеља – но нисам знао да твоја љубав расте из мржње. Мислио сам, наивно, како си играјући у Немачкој научио шта је то нацизам и какве су страхоте у његово име почињене. Замисли, драги Џо, да си играјући за берлинску Херту, на олимпијском стадиону изграђеном за Хитлеровог мандата, након победе стао на средину игралишта и узвикнуо “Хајл Хитлер!”. Како би публика реаговала? Споменуо си у изјави након утакмице како би они којима смета твој израз домољубља требали прочитати историјске књиге и из њих нешто научити. Волео бих да си стварно прочитао шта се догађало у Хрватској у доба када је службени поздрав био “За дом спремни!”. Али, чини ми се како си читао трагично искривљену верзију догађаја у земљи коју толико волиш, догађаја који су се одвијали за време Другог светског рата. Или можда ниси читао него си само слушао породичне приче јер негде си мржњу коју љубављу зовеш морао упити. Радо ћу ти појаснити шта се отприлике збивало у Независној Држави Хрватској, а и препоручићу ти и књигу да прочиташ па да следећи пут барем знаш шта симболизује тај поздрав. У те несретне четири године, између 1941. и 1945., група људи по имену Усташе уз помоћ нацистичке Немачке спроводила је расне законе, отварала концентрационе логоре и тамо убијала људе друге вере, националности и политичких уверења. Можда се питаш зашто? Убијали су их из једноставног разлога: били су погрешне вере, националности и политичког уверења. Нису убијали само мушкарце, Џо, убијали су и старце, жене и децу. Убијали их маљем, ножем и глађу. Осамдесетак хиљада људи убили су само на једном месту – у логору Јасеновац. А убијајући узвикивали су, као и ти, те три речи: “За дом спремни!”. Како би се, Џо, осјећао када би данас у Хрватску дошла немачка војска, на власт поставила људе који им одговарају, и завладала твојом вољеном домовином? Како би се осећао када би неки нови поглавник, угледајући се на свог претходника Анту Павелића, опет поклонио Далмацију, Кварнер и Истру Италијанима? Како би се осећао гледајући како, након кафе на Цвјетном тргу, по Зрињевцу шетај немачки официри? Како би се осећао да твоје пријатеље, на пример саиграче из Динама, због тога што су друге вере, националности или боје коже, одведу да се више никада не врате? Знам, ти си само фудбалер, тренираш два пута дневно и немаш времена да проучаваш шта се збивало пре више од седамдесет година, али ускоро ћеш у пензију па ти препоручујем да узмеш књигу “Концлогор на Сави” Илије Јаковљевића, Хрвата и симпатизера Хрватске сељачке странке који је провео око годину дана у усташком логору у Старој Градишци. За њега нећеш моћи рећи да је комунистички лажов. Рођен је у Мостару, докторирао право у Загребу и постао угледан правник и новинар. Стрпан је у логор јер је мислио другачије од усташа. Прочитај његово сведочанство о данима проведеним у Старој Градишци. Та је књига чекала настанак државе за чију репрезентацију играш да је неко напокон објави. У Југославији објављена није. Постоји још много књига које бих ти препоручио, али мислим како би била велика ствар да барем ову прочиташ. Ако након тога и даље пожелиш викати “За дом!” не знам што да ти кажем осим – марш у п. м., нацистички гаде!", поручио је Миљенко Јерговић Јосипу Шимунићу