Otvoreno pismo Šimuniću: Marš u p. m., nacistički gade!

Hrvatski novinar i književnik Miljenko Jergović na prilično originalan način se javno obratio hrvatskom fudbalskom reprezentativcu Josipu Šimuniću koji je ustaškim pozdravom "Za dom spremni" proslavljao plasman na Svetsko prvenstvo zajedno sa tridestak hiljada gledalaca na zagrebačkom stadionu u Maksimiru.

Republika Srpska 28.11.2013 | 20:50 Hrvatski novinar i književnik Miljenko Jergović na prilično originalan način se javno obratio hrvatskom fudbalskom reprezentativcu Josipu Šimuniću koji je ustaškim pozdravom "Za dom spremni" proslavljao plasman na Svetsko prvenstvo zajedno sa tridestak hiljada gledalaca na zagrebačkom stadionu u Maksimiru. Jergovićevo otvoreno pismo "Džou" Šimuniću objavio je portal sport.ba, a mi vam ga prenosimo u celosti: Dragi Džo, strašno si me rastužio uzevši mikrofon u ruke. Volim fudbal, magičnu igru sposobnu da svake četiri godine ujedini čovečanstvo veličanstvenim događajem kakvo je svetsko prvenstvo. Igru u kojoj je moguće da u najbogatijim i najvećim klubovima igraju, jedan uz drugog, fudbaler iz Obale Slonovače, Nemac, Hrvat, Brazilac, Portugalac i Tunižanin – ravnopravni i ujedinjeni. Ali, Džo, ja volim fudbal kao igru, igru u kojoj se ljudi različitih nacionalnosti, kultura i mentaliteta savršeno razumeju jer ih ujedinjuje univerzalni fudbalki “jezik” koji razumije ceo svet. Volim fudbal kada spaja, a gadi mi se kad razdvaja. Tog dana, kada si osramotio svoju zemlju pred svetom, navijao sam za hrvatsku reprezentaciju. Bio sam sretan svaki put kada si nadskočio islandskog igrača, uživao u igri koju ste kao ekipa prikazali, veselio se golovima i činjenici što ste se plasirali na svetsko prvenstvo da učestvujete u slavlju igre, tolerancije i poštovanja. A tada si, Džo, uzeo mikrofon. Znao sam i pre koliko voliš Hrvatsku – često je to tako s ljudima rođenim i odraslim daleko od zemlje svojih roditelja – no nisam znao da tvoja ljubav raste iz mržnje. Mislio sam, naivno, kako si igrajući u Nemačkoj naučio šta je to nacizam i kakve su strahote u njegovo ime počinjene. Zamisli, dragi Džo, da si igrajući za berlinsku Hertu, na olimpijskom stadionu izgrađenom za Hitlerovog mandata, nakon pobede stao na sredinu igrališta i uzviknuo “Hajl Hitler!”. Kako bi publika reagovala? Spomenuo si u izjavi nakon utakmice kako bi oni kojima smeta tvoj izraz domoljublja trebali pročitati istorijske knjige i iz njih nešto naučiti. Voleo bih da si stvarno pročitao šta se događalo u Hrvatskoj u doba kada je službeni pozdrav bio “Za dom spremni!”. Ali, čini mi se kako si čitao tragično iskrivljenu verziju događaja u zemlji koju toliko voliš, događaja koji su se odvijali za vreme Drugog svetskog rata. Ili možda nisi čitao nego si samo slušao porodične priče jer negde si mržnju koju ljubavlju zoveš morao upiti. Rado ću ti pojasniti šta se otprilike zbivalo u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, a i preporučiću ti i knjigu da pročitaš pa da sledeći put barem znaš šta simbolizuje taj pozdrav. U te nesretne četiri godine, između 1941. i 1945., grupa ljudi po imenu Ustaše uz pomoć nacističke Nemačke sprovodila je rasne zakone, otvarala koncentracione logore i tamo ubijala ljude druge vere, nacionalnosti i političkih uverenja. Možda se pitaš zašto? Ubijali su ih iz jednostavnog razloga: bili su pogrešne vere, nacionalnosti i političkog uverenja. Nisu ubijali samo muškarce, Džo, ubijali su i starce, žene i decu. Ubijali ih maljem, nožem i glađu. Osamdesetak hiljada ljudi ubili su samo na jednom mestu – u logoru Jasenovac. A ubijajući uzvikivali su, kao i ti, te tri reči: “Za dom spremni!”. Kako bi se, Džo, osjećao kada bi danas u Hrvatsku došla nemačka vojska, na vlast postavila ljude koji im odgovaraju, i zavladala tvojom voljenom domovinom? Kako bi se osećao kada bi neki novi poglavnik, ugledajući se na svog prethodnika Antu Pavelića, opet poklonio Dalmaciju, Kvarner i Istru Italijanima? Kako bi se osećao gledajući kako, nakon kafe na Cvjetnom trgu, po Zrinjevcu šetaj nemački oficiri? Kako bi se osećao da tvoje prijatelje, na primer saigrače iz Dinama, zbog toga što su druge vere, nacionalnosti ili boje kože, odvedu da se više nikada ne vrate? Znam, ti si samo fudbaler, treniraš dva puta dnevno i nemaš vremena da proučavaš šta se zbivalo pre više od sedamdeset godina, ali uskoro ćeš u penziju pa ti preporučujem da uzmeš knjigu “Konclogor na Savi” Ilije Jakovljevića, Hrvata i simpatizera Hrvatske seljačke stranke koji je proveo oko godinu dana u ustaškom logoru u Staroj Gradišci. Za njega nećeš moći reći da je komunistički lažov. Rođen je u Mostaru, doktorirao pravo u Zagrebu i postao ugledan pravnik i novinar. Strpan je u logor jer je mislio drugačije od ustaša. Pročitaj njegovo svedočanstvo o danima provedenim u Staroj Gradišci. Ta je knjiga čekala nastanak države za čiju reprezentaciju igraš da je neko napokon objavi. U Jugoslaviji objavljena nije. Postoji još mnogo knjiga koje bih ti preporučio, ali mislim kako bi bila velika stvar da barem ovu pročitaš. Ako nakon toga i dalje poželiš vikati “Za dom!” ne znam što da ti kažem osim – marš u p. m., nacistički gade!", poručio je Miljenko Jergović Josipu Šimuniću