Пола вијека од убиства Џона Кенедија

Данас се навршава пола века од убиства председника САД Џона Кенедија, у атентату који је 22.

Република Српска 22.11.2013 | 08:06 Данас се навршава пола века од убиства председника САД Џона Кенедија, у атентату који је 22.новембра 1963. године у Даласу извршио Ли Харви Освалд. Према резултатима званичне истраге, Кенеди је убијен са два метка, један га је погодио у врат, други у главу, а трећи метак, односно први хитац, по резултатима истраге, погодио је гувернера Тексаса Дзона Конолија. Како је званично саопштено, Кенеди је умро пре него што је пребачен у болницу. Атентат се догодио током вожње у отвореном возилу на улицама Даласа у који се Кенеди запутио у склопу припрема за нову председничку кампању, односно изборе наредне 1964. године. За атентат је убрзо осумњичен Ли Хари Освалд (24), ексцентрична личност, који је негирао кривицу, и према налазима Воренове комисије, коју је формирао Кенедијев наследники Линдон Џонсон, није имао помагача. Освалд је убијен само два дана после атентата док је премештан у други затвор. Убио га је Џек Руби, власник ноћног клуба, познат по везама са организованим криминалом, а овај је током суђења у другостепеном поступку преминуо од рака. Међутим, и поред закључака Воренове комисије, многи Американци и даље верују у многобројне теорије завере везане за Кенедијево убиство. У осталим верзијама објашњења атентата постоје, наводно, најмање два атентатора, па су према некима, убиство извршили агенти ЦИА (у том смислу помињан је чак и Линдон Џонсон), затим мафија због тога што је Џонов брат Роберт покренуо истрагу против њених кумова. Међу теоријама завере су и да је иза убиства стајала кубанска политичка емиграција, КГБ, Фидел Кастро, директор Еф-Би-Аја Едвард Хувер... Замешатељству око низа различитих и контрадикторних теорија добрано су помогла разноразна медијска тумачења, као и Холивуд. За већину Американаца, према анкетама, Џон Кенеди је био најпопуларнији лидер у другој половини прошлог века. Џон Фицџералд Кенеди био је 35. председник САД, на месту шефа државе налазио се три године. Рођен је у Бруклину 29. маја 1917. године, а дипломирао је на Универзитету Хардвард. Његов отац био је једна од најутицијнијих личности савезне државе Масачусетс и извесно време амбасадор САД у Лондону. Током Другог светског рата учествовао је као маринац и у једној акцији је рањен. Јапански разарачи су потопили његов торпедни чамац, па је група маринаца међу којима је био и Кенеди пливала километрима док се нису дочепали сигурног места. Добио је највиша одликовања, међу којима и Црвену значку за храброст, али и тешку повреду кичме. Као већ афирмисани новинар изабран је за представника Демократске странке у Конгресу 1947. године. Пет година касније постао је сенатор из Масачусетса. На председничким изборима 1960. годне, противкандидат му је био републиканац Ричард Никсон. Јануара 1961. заменио је Двајта Ајзенхауера на месту председника САД, као најмлађи председник те државе у историји и први католичке вере. Био је изразито популаран, тако је између осталог представљан као пацифиста, борац против расне дискриминације, затим наглашавана су улагања у експедиције у свемиру. Накнадна истраживања показала су да макар његово миротворство има и другу страну медаље, подржавао је тајне нелегалне војне операције у иностранству. Атентат на њега 22. новембра 1963. био је јединствен и по чињеници да се тај чин догодио пред камерама. Кенеди је са супругом Жаклином Џеки имао је четворо деце, али су двоје умрли као деца. Његова ћерка Каролина ових дана је постала амбасадор САД у Јапану. Како је време пролазило, осим бројних завереничких теорија о позадини атентата, појавило се и низ сведочанстава о његовом необузданом, ванбрачном животу. У том смислу објављено је више књига и појавили су се филмови, а осим диве Мерлин Монро, чија је судбина била трагична, уочљива је и његова афера са Џудит Кембел Екснер, која је била позната по везама са мафијашким босовима.