У Србији нађен календар стар 8.000 година?

Археолози претпостављају да је необично украшена кљова дивљег вепра, стара око осам миленијума, пронађена у Медведњаку код Смедеревске Паланке, први џепни календар на свијету.

Република Српска 20.11.2013 | 15:44 Археолози претпостављају да је необично украшена кљова дивљег вепра, стара око осам миленијума, пронађена у Медведњаку код Смедеревске Паланке, први џепни календар на свијету.Више стотина култно-уметничких предмета пронађених на Медведњаку начињено је од серпентинита, исте врсте камена од које је израђена већина статуета са локалитета Белица, наглашава проф др Милорад Стојић. - У Белици се 6000. године пре нове ере, на почетку неолита, налазило најстарије култно средиште у Европи. Стотине предмета из старијег и млађег неолита указују да је верско средиште у Смедеревској Паланци постојало током целог млађег каменог доба, приближно 1.500 година, од 6000. до 4500. године пре нове ере - сматра др Стојић. - На спољном делу кљове, која је месечастог облика, налазе се четири исто тако месечаста проширења, а на унутрашњој страни је урезано 28 минијатурних троугластих удубљења. Ова представа одговара циклусу месеца од 28 дана, са четири карактеристичне мене, и указује на то да је на кљови највероватније представљен - лунарни календар - каже проф. др Милорад Стојић из Археолошког института САНУ. Он подсећа да је рачунање и подела времена заснована на циклусу месечевих мена, по мишљењу већине стручњака, најстарији календар. - Лунарни календар је веома дуго у употреби, још од палеолита. Он се користи и данас, на пример у праћењу зачећа и развоја детета и слично, али никада и нигде није нађена тако експлицитна представа као што је случај са предметом из Смедеревске Паланке - каже проф. др Стојић. Он сматра да проналазак овог коштаног календара отвара много нових питања, о неолитској цивилизацији у Поморављу, о томе да ли су људи 6.000 година пре нове ере помоћу лунарног календара пратили природне циклусе сетве и жетве, или су планирали породицу и пратили трудноћу. - Ни код фигурина од пршљенова није нарушаван природни облик, већ је само урезивањем жлебова, кругова и симетричним извођењем минијатурних отвора стварана жељена представа. На тај начин добијене су композиције које, зависно од угла посматрања, представљају бића из реалног или духовног света - наводи др Стојић. - Откриће из Медведњака је несумњиво једно од највећих из неолитског периода, не само због кљове - календара. На овом локалитету је нађено више култно-уметничких предмета од камена и кости него на било ком другом неолитском налазишту на свету. Укупан број уметнички обликованих предмета (фигурина) од кости из млађег каменог доба у Европи, Малој Азији, Блиском и Средњем истоку је мањи него што је до сада, и то углавном случајно, нађено на локалитету у Смедеревској Паланци - истиче др Стојић. До сада је анализирано око 200 предмета од камена серпентинита и више од 300 направљених од кости, кљова вепра и млечних зуба јелена пронађених на Медведњаку. - Велики део њих су фигурине на којима су реалистично представљени ликови змија, глодара и птица, што је јединствен случај у неолиту Европе. Занимљиво је да су и најреалистичније фигурине начињене уз најмање интервенције на кости, у стилу минималистиче уметности. Наиме, неолитски уметници са Медведњака су веома вешто користили природну конфигурацију костију да би приказали лице и, евентуално, неке друге анатомске делове животиње - каже др Стојић. Он наводи да су, осим тих реалистичких коштаних фигура, веома занимљиве и фигурине начињене од пршљенова преживара и пса, као и оне од краћих костију овце, козе и срне.