Обнављање суђења изазваће застој у раду

Обнављање суђења за ратне злочине пред Судом БиХ због погрешне примјене Кривичног закона изискиваће велика материјална средства и изазваће застој у раду Суда БиХ на новим предметима, сматра Крстан Симић, адвокат и некадашњи судија Уставног суда БиХ.

Република Српска 19.11.2013 | 18:15 Обнављање суђења за ратне злочине пред Судом БиХ због погрешне примјене Кривичног закона изискиваће велика материјална средства и изазваће застој у раду Суда БиХ на новим предметима, сматра Крстан Симић, адвокат и некадашњи судија Уставног суда БиХ. "Ове обнове утицаће на економичност, коштаће јако много и уназадиће рад Суда БиХ увелико на новим предметима. Имаћемо судије и тужиоце који ће бити ангажовани на старим предметима", истиче Симић. Приликом рјешавања дилеме да ли је блажи Кривични закон БиХ из 2003. или закон преузет од СФРЈ, правници сматрају да се ситуација закомпликовала посљедњим одлукама Уставног суда БиХ да укине пресуде већег броја апелација осуђених за ратне злочине, преноси Бирн. Симић наводи да је додатни проблем што су одлуком о потпуном укидању пресуда, укинуте и утврђене чињенице из предмета, па самим тим обновљени поступци се неће само бавити примјеном кривичног закона, већ и чињеницама. Симић сматра да је Уставни суд БиХ требало да утврди повреду права и пусти Суд БиХ да обнови поступак само у односу на примјену кривичног права како би отклонио проблем. Симић оцјењује да су недавне одлуке Уставног суда БиХ довеле до драстичних посљедица и отвориле питање правне сигурности и владавине права. "Посљедице ових одлука су огромне. Имамо људе који су били у затвору без ваљане судске одлуке. У случају да опет буду осуђени, упитно је да ли ће им се моћи урачунати вријеме проведено на одслужењу казне с обзиром да нису имали законито рјешење", објашњава Симић. Симић сматра да је укидањем пресуда Уставни суд преузео ингеренције врховног суда. "Уставни суд није суд редовне надлежности. Он је слиједио своја правила доносећи ову одлуку, али је тиме преузео улогу суда четвртог степена – дакле улогу врховног суда који не постоји код нас", оцијенио је Симић. Правни експерт Мирослав Микеш подсјећа да је Европски суд за људска права, рјешавајући апелације Абдуладхима Мактоуфа и Горана Дамјановића, утврдио да је у њиховим предметима погрешно примијењен закон из 2003. године. "Према тој одлуци, требали би да остане правоснажна пресуда да је неко проглашен кривим, али би казна требало другачије да се одмјери ... Међутим, онда је Уставни суд изашао из оквира европске одлуке. Осим што је утврдио повреду члана 7, утврдио је да постоји и повреда права на правично суђење. Кад се утврди таква повреда, онда се подразумијева да се све враћа на поновни поступак, у фазу након потврђивања оптужнице", објашњава Микеш. Микеш примјећује да су једино Суд БиХ и Уставни суд сматрали да је блажи Кривични закон БиХ из 2003. Овај закон као максималну прописује казну дуготрајног затвора до 45 година затвора, а закон бивше Југославије је предвиђао казну до 15 година, или смртну казну, која је у међувремену укинута. "Они којима је то одговарало, сматрали су да је блажи тај закон гдје нема смртне казне. Ту логику нису прихватили у Словенији, Хрватској, Србији, Црној Гори, Македонији, па чак ни ентитетски судови у БиХ", објашњава Микеш. Професор уставног права Касим Трнка не слаже се да је Уставни суд преузео улогу врховног суда. "То је исто као да кажемо да је Европски суд узео улогу врховног суда, а није. Уставни суд не улази у меритум ствари, не бави се садржајем, него повредом кривичног поступка", напоменуо је Трнка. Након што је Уставни суд БиХ недавно усвојио апелације због погрешне примјене закона, Суд БиХ је јуче пустио са издржавања казне 10 осуђеника, којима су биле изречене казне од 14 до 33 године затвора.