Државне паре за Кустуричин Андрићград

Посљедњих дана медијску пажњу поново је изазвала изградња Андрићграда у Вишеграду, након што је Инвестиционо-развојна банка РС (ИРБ) одобрила је кредит од 3,5 милиона КМ или 1,8 милиона евра фирми 'Андрићград' д.

Република Српска 19.11.2013 | 10:26 Посљедњих дана медијску пажњу поново је изазвала изградња Андрићграда у Вишеграду, након што је Инвестиционо-развојна банка РС (ИРБ) одобрила је кредит од 3,5 милиона КМ или 1,8 милиона евра фирми 'Андрићград' д.о.о., која је у већинском власништву Емира Кустурице. Опозиција у РС поново упозорава на нетранспарентно трошење средстава. ИРБ је кредит за пројекат 'Андрићград' одобрила уз каматну стопу од 5,4 посто. У ИРБ  нису жељели дати објашњење за који дио пројекта је одобрен овај кредит, рекавши да се сви подаци могу наћи на њиховој wеб страници. А на овој страници, осим имена корисника, наводи се да је кредит одобрен из Фонда за развој источног дијела РС, из кредитне линије за предузетнике и предузећа, са периодом отплате од 180 мјесеци и грејс периодом од 24 мјесеца. Синиша Вукелић, новинар портала Капитал, каже да, између осталог, изненађује и брзина којом је пројекат одобрен. „Од пријема кредитне документације до потписивања уговора о кредиту није било потребно више од 19 дана. Кредитни захтјев са комплетном документацијом је достављен 9. октобра, а кредит је потписан 28. октобра ове године. Занимљиво је да је кредит одобрен на максимално могући грејс период од 24 мјесеца и на максималан рок отплате од 15 година“, наводи Вукелић. По уговору који су 2011. године потписали Влада РС, Општина Вишеград и Емир Кустурица, Влада и Општина имају по 24,5 посто, а Кустуричино предузеће "Лотика" 51 посто власништва. Мирослав Којић из Вишеграда, посланик СДС-а у Народној скупштини РС каже да су и са овим кредитом потврђене раније сумње у нетранспарентно трошење средстава у Андрићграду јер чак ни Општина Вишеград, која је суоснивач, о кредиту не зна ништа. „Нити знамо кад је поднијет захтјев, ко треба да добије, чули смо да је то Андрићград, ако је дио Андрићград, гдје су суоснивачи? Општина нема појма око тога, не зна за што та средства иду, гдје се дају. Значи тотално једна затвореност, нетранспарентност, на што ми стално скрећемо пажњу“, истиче Којић. Којић такође подсјећа да у Скупштини општине Вишеград никада није разматран извјештај о градњи Андрићграда. „Знате, то је друштво које располаже средствима Града, који је дао преко шест милиона до сада, плус земљиште од 30.000 квадрата, које још није ни процијењено ни урачунато. Враћамо кредит од четири милиона, којег је локална власт дигла за изградњу Андрићграда. Једноставно, немамо увида у начин трошења тих средстава, нити има извјештаја да би га локална Скупштина могла усвојити, односно донијети закључак по том питању.“ Вишеграду ни марка Ово је најбољи примјер како актеуелна власт у РС, предвођена СНСД-ом, омогућује појединцима да се богате на рачун грађана и јавних средстава, сматра посланик СДП-а БиХ у ентитетском парламенту Слободан Поповић. „Средства се из јавних џепова прелијевају у приватне џепове под фирмом неког великог националног пројекта, под фирмом заштите лика и дјела Иве Андрића, а иза свега стоји само једна ствар, а то је пука жеља да се направи профит на парама пореских обвезника, да се добије у власништво нешто што се на овакав начин не може добити у власништво“, сматра Поповић. Сви наши покушаји да добијемо и став СНСД-а који се оптужује да има пресудан утицај на одобравање одређених кредита ИРБ-а, били су безуспјешни. Раније је Емир Кустурица оцијенио да је Андрићград национални пројекат већи од политике и времена у ком живимо и да су полемике о финансирању и његовој изградњи само пролазна фаза, настала због неразумијевања. Међутим, они који се можда и не разумију најбоље у националне пројекте, сматрају да су економски неоправдани, попут Драгана Бурсаћа, колумнисте и новинар портала Бука Магазин. „То су економски потпуно сулуди односи између фирме 'Лотика' и Владе РС, тачније новчаних трансакција. На једној страни ви имате донације, плус донације иду кредити, па онда неки 'неповратни' кредити, а онда на то све та фирма која је добила све то, пазите – продаје држави поједине дијелове које је направила од државних пара. Или ентитетских, како год хоћете. Значи, апсурд свих апсурда“, оцјењује Бурсаћ. Од Андрићграда велику економску корист нема ни град Вишеград, иако је у љетњем период примјетнији већи број туриста, каже Којић. „Треба искористити ову прилику побољшања преко саме изградње Андрићграда, интересовања туриста, али да се направи таква заједничка прича која би донијела користи свим Вишеграђанима, не само појединицима у Андрићграду, који сада искључиво они користе све то, и то колико дође, све тамо остане, тај новац. Вишеград нема ни једну једину марку, не плаћају се порези, не издају се фискални рачуни, то може свако провјерити. Једноставно, држава не важи у Андрићграду.“ Андрићград од самог почетка изазивао је бројне контроверзе у Босни и Херцеговини. Укупна вриједност пројекта који би требао бити завршен наредне године, процијењена је на 35 милиона марака (око 18 милиона евра) а до краја 2012. године већину новца за његову изградњу, 20 милиона КМ (10,2 милиона евра), дали су Влада РС и Општина Вишеград. Извор: Радио Слободна Европа