Отпор европским стандардима

Правосудне институције БиХ пружају отпор усвајању европских стандарда, упозорила је Република Српска у Десетом извјештају Савјету безбједности УН.

Република Српска 14.11.2013 | 10:21 Правосудне институције БиХ пружају отпор усвајању европских стандарда, упозорила је Република Српска у Десетом извјештају Савјету безбједности УН. "Упркос потреби за реформом правосудних институција БиХ, како би се постигли европски стандарди, ове институције пружале су одлучан отпор неопходним промјенама. Суд БиХ чак пружа отпор усаглашавању ставова са пресудом Европског суда за људска права, која је одредила да пракса изрицања казни представља кршење члана седам Европске конвенције о људским правима", наведено је у дијелу извјештаја који се односи на стање у правосуђу БиХ. Подсјећа се да је Европски суд за људска права у одлуци од 18. јула у предмету "Мактоуф и Дамјановић против БиХ" одлучио да је Суд БиХ прекршио забрану прописану у члану седам Европске конвенције против ретроактивне примјене казне веће од оне коју предвиђа закон који је на снази у вријеме када је кривично дјело почињено. "Захтјеви пресуде у предмету 'Мактоуф' за Суд БиХ су јасни. У свакој пресуди у којој је Суд БиХ примијенио одредбе о кажњавању закона БиХ из 2003. године /као што је учинио у скоро свим својим одлукама до данашњег дана/ Суд је прекршио члан седам ако би примјена закона СФРЈ из 1976. године резултирала у блажој казни", појашњава се у извјештају. Српска упозорава да такви предмети морају бити поново отворени и казне поново одређене према закону СФРЈ из 1976. године. "Суд БиХ мора примијенити принцип Мактоуф у свим будућим предметима", истакнуто је у извјештају. Такође, систем именовања судија и тужилаца БиХ противан је европским стандардима, али је Високи судски и тужилачки савјет /ВСТС/ БиХ јасан у томе да ће се борити против сваке реформе која ограничава његова свеобухватна овлашћења. "Режим именовања и дисциплинске одговорности судија и тужилаца у БиХ, који је наметнут почетком 2002. године од високог представника, захтијева свеобухватне реформе како би БиХ достигла међународне и стандарде ЕУ", сматра Српска. У документу се подсјећа да су 31. октобра прошле године функционери двије највеће странке у БиХ, СНСД-а и СДП-а, постигле одлучујући договор о реформама одређеног броја институција, укључујући и ВСТС. "Овај договор, који су касније подржале готово све веће бошњачке, српске и хрватске странке у Савјету министара БиХ, предвиђа пријеко потребну реформу система именовања тужилаца у БиХ", напомиње се у документу. Међутим, упркос потпуној усклађености предложене реформе Савјета министара БиХ са европским станардима, она је првобитно наишла на веома оштар пријем код ВСТС-а, који је реформу напао у писмима према ЕУ и другим институцијама. "Недавно, 26. септембра, ВСТС је објавио изјаву која одбацује 'политичке приједлоге... који заговарају смањење надлежности ВСТС-а БиХ'. Влада Српске посвећена је важним реформама заснованим на демократском процесу кроз међупартијски договор и структурални дијалог ЕУ. Императив је да ВСТС препозна и поштује такав процес", истиче се у извјештају. Република Српска наглашава да Тужилаштво БиХ, такође, крши европске стандарде кроз злоупотребу овлашћења и пропуст да процесуира многе од најгорих ратних злочина почињених над Србима. Као примјер за то наводе се случајеви опструкција ексхумације српских жртава из масовне гробнице у Сарајеву, те истраге у предмету "Шемсудин Мехмедовић". "Ове године, тимови су започели ископавања у сарајевској градској депонији у напорима да пронађу потенцијалне масовне гробнице грађана Сарајева. Ипак, након што су током раних ископавања пронађени људски остаци и потврђено постојање масовне гробнице, Тужилаштво БиХ одбило је да плати уговарачима за обављени посао, фокусирајући се тако на суспензију процеса ексхумације", подсјећа Српска Савјет безбједности УН. Када је ријеч о случају "Мехмедовић", Република Српска напомиње да је, након хапшења овог посланика СДА у Парламентарној скупштини БиХ због ратних злочина над српским цивилима, његово пуштање наредило Тужилаштво БиХ. "Хапшење је извршено у складу са Законом о кривичном поступку и било је засновано, у једном дијелу, на одредби која омогућава хапшење када постоји бојазан да ће осумњичени опструисати истрагу утицањем на свједоке. Сипа је поднијела кривичну пријаву због опструкције правосудних институција, у складу са доказима о пријетњама свједоцима у предмету и службеницима Сипе. Ипак, убрзо након хапшења Мехмедовића, Тужилаштво БиХ је наредило његово пуштање. Такође је одбило рутински захтјев Сипе за претрагом одређених локација у вези са предметом - потез за који Сипа тврди да је без преседана у историји њених истрага ратних злочина", наводи се у Извјештају. Српска у Десетом извјештају Савјету безбједности УН наглашава и да међу правосудним институцијама БиХ постоји и узнемирујући мањак транспарентности, те да те институције морају да сарађују у процесу реформи, ако правосудни систем БиХ жели да достигне европске стандарде.