Србија и Хрватска 3. марта пред судом у Хагу

Главна усмена расправа пред Међународним судом правде у Хагу по тужби Хрватске и противтужби Србије за геноцид у Хрватској, заказана је за 3.

Република Српска 14.11.2013 | 08:36 Главна усмена расправа пред Међународним судом правде у Хагу по тужби Хрватске и противтужби Србије за геноцид у Хрватској, заказана је за 3. март 2014. године. Претрес ће трајати око месец дана и за то време ће бити саслушани и унакрсно испитивани сведоци две стране, а чуће се и завршна излагања правних заступника Београда и Загреба, наводи Политика позивајући се на Министарство спољних послова. Судском већу председаваће Словак Петер Томка, који је на месту председника суда од фебруара 2012. године. Хрватска је тужбу за геноцид против Србије поднела 1999. године, а за њу се надлежним 2008. године прогласио Међународни суд правде у Хагу. У хрватској тужби се наводи да је Србија у раздобљу између 1991. и 1995. директно контролисала јединице које су на подручју Книна, источне и западне Славоније и Далмације извршиле етничко чишћење хрватских држављана, што је резултирало "великим бројем прогнаних, убијених, мучених или бесправно заточених". Стога је Хрватска затражила да јој Србија, као правна наследница Савезне Републике Југославије, надокнади штету учињену кршењем међународног права, у износу који Суд процени. Интересантно је да се у Хрватској тужби не одређује етничка припадност оних над којима је наводно почињен геноцид па се може протумачити и да Хрватска тужи Србију због етничког чишћења Срба из Книнске Крајине. Србија је 2010. године Међународном суду правде у Хагу предала одговор на тужбу и противтужбу против Хрватске за геноцид над Србима током рата од 1991. до 1995. године. Тужбу у Хагу предао је правни заступник Србије Саша Обрадовић. У документу који је поднет међународном суду правде су подаци о злочинима почињеним у Госпићу, Сиску, Пакрачкој пољани, Карловцу, Осијеку, Паулином Двору, Медачком џепу, на Масленици и током операција "Бљесак" и "Олуја". Тужба против Хрватске садржи и историјски пресек српско-хрватских односа, са нагласком на догађаје из Другог светског рата. У том контексту поменуто је и масовно страдање Срба у усташком логору Јасеновац. Српски званичници су и у време писања контратужбе и после њеног подношења у више наврата позивали хрватске званичнике да се решење нађе ван суда, али са хрватске стране није било одговора. Пре два дана, медији у Хрватској писали су о томе да је Хрватска појачала правни тим који ће је заступати у Хагу и да је довела нове домаће експерте и стручњаке из Британије. Хрватски тим задужен за усмену расправу пред Судом у Хагу чине професор међународног права на Правном факултету у Ријеци Весна Црнић Гротић, помоћница министра спољних послова Андреја Метелко Згомбић, начелница у Министарству правосуђа Јана Шперо и професор међународног права на Правном факултету у Загребу Даворин Лапаш. Министар спољних послова Србије Иван Мркић узвратио је да и Србија има свој тим који предводи Саша Обрадовић, правник који већ дуго заступа Србију пред Међународним судом правде, најпре у процесу оцене легалности једностраног проглашења независности Косова, а потом и у подношењу контратужбе Србије против Хрватске. У тиму Србије су још и Владимир Цветковић, Игор Олујић, Душан Игњатовић и Светислав Рабреновић.