Srbija i Hrvatska 3. marta pred sudom u Hagu

Glavna usmena rasprava pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po tužbi Hrvatske i protivtužbi Srbije za genocid u Hrvatskoj, zakazana je za 3.

Republika Srpska 14.11.2013 | 08:36 Glavna usmena rasprava pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po tužbi Hrvatske i protivtužbi Srbije za genocid u Hrvatskoj, zakazana je za 3. mart 2014. godine. Pretres će trajati oko mesec dana i za to vreme će biti saslušani i unakrsno ispitivani svedoci dve strane, a čuće se i završna izlaganja pravnih zastupnika Beograda i Zagreba, navodi Politika pozivajući se na Ministarstvo spoljnih poslova. Sudskom veću predsedavaće Slovak Peter Tomka, koji je na mestu predsednika suda od februara 2012. godine. Hrvatska je tužbu za genocid protiv Srbije podnela 1999. godine, a za nju se nadležnim 2008. godine proglasio Međunarodni sud pravde u Hagu. U hrvatskoj tužbi se navodi da je Srbija u razdoblju između 1991. i 1995. direktno kontrolisala jedinice koje su na području Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije izvršile etničko čišćenje hrvatskih državljana, što je rezultiralo "velikim brojem prognanih, ubijenih, mučenih ili bespravno zatočenih". Stoga je Hrvatska zatražila da joj Srbija, kao pravna naslednica Savezne Republike Jugoslavije, nadoknadi štetu učinjenu kršenjem međunarodnog prava, u iznosu koji Sud proceni. Interesantno je da se u Hrvatskoj tužbi ne određuje etnička pripadnost onih nad kojima je navodno počinjen genocid pa se može protumačiti i da Hrvatska tuži Srbiju zbog etničkog čišćenja Srba iz Kninske Krajine. Srbija je 2010. godine Međunarodnom sudu pravde u Hagu predala odgovor na tužbu i protivtužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom rata od 1991. do 1995. godine. Tužbu u Hagu predao je pravni zastupnik Srbije Saša Obradović. U dokumentu koji je podnet međunarodnom sudu pravde su podaci o zločinima počinjenim u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom operacija "Bljesak" i "Oluja". Tužba protiv Hrvatske sadrži i istorijski presek srpsko-hrvatskih odnosa, sa naglaskom na događaje iz Drugog svetskog rata. U tom kontekstu pomenuto je i masovno stradanje Srba u ustaškom logoru Jasenovac. Srpski zvaničnici su i u vreme pisanja kontratužbe i posle njenog podnošenja u više navrata pozivali hrvatske zvaničnike da se rešenje nađe van suda, ali sa hrvatske strane nije bilo odgovora. Pre dva dana, mediji u Hrvatskoj pisali su o tome da je Hrvatska pojačala pravni tim koji će je zastupati u Hagu i da je dovela nove domaće eksperte i stručnjake iz Britanije. Hrvatski tim zadužen za usmenu raspravu pred Sudom u Hagu čine profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Rijeci Vesna Crnić Grotić, pomoćnica ministra spoljnih poslova Andreja Metelko Zgombić, načelnica u Ministarstvu pravosuđa Jana Špero i profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Zagrebu Davorin Lapaš. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić uzvratio je da i Srbija ima svoj tim koji predvodi Saša Obradović, pravnik koji već dugo zastupa Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde, najpre u procesu ocene legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, a potom i u podnošenju kontratužbe Srbije protiv Hrvatske. U timu Srbije su još i Vladimir Cvetković, Igor Olujić, Dušan Ignjatović i Svetislav Rabrenović.