Два вијека Његоша

Данас се навршавају тачно два вијека од рођења писца "Горског вијенца" Петра ИИ Петровића Његоша, митрополита црногорско-приморског.

Република Српска 13.11.2013 | 10:45 Данас се навршавају тачно два вијека од рођења писца "Горског вијенца" Петра ИИ Петровића Његоша, митрополита црногорско-приморског. Његош је рођен као Раде Томов Петровић И (13. новембра) 1813. у Његушима, а умро на оближњем Цетињу 19. (31.) октобра 1851. године. У Митроплији црногорско-приморској СПЦ од ове године је 19. мај датум празновања Његоша као светитеља. Његош је још као млад владар средио политичке прилике у земљи, организовао судове, издејствовао повећање помоћи од Русије, установио сенат, подигао прву основну школу и основао штампарију (1834. године). По властитој жељи Његош је септембра 1855. године, у вријеме владавине књаза Данила Петровића, сахрањен у капели на Ловћену. Ту капелу је управо Његош замислио као цркву Светог Петра И Цетињског, свог стрица и претходника на владичанском трону, као маузолеј. Управо је пјесник и владика Његош прогласио Петра Цетињског за свеца. Том свецу је у календару СПЦ посвећен 31. октобар. Прије него што је 1974. године, на врху Ловћена, замијењена гранитним маузолејом - споменичким комплексом, који је пројектовао хрватски вајар Иван Мештровић, капела је неколико пута претрпила велика оштећења, највише у Првом свјетском рату, крајем 1915. године, када је погођена пројектилима аустријске артиљерије. Средином двадесетих година прошлог вијека је направљена нова капела, у коју су тада пребачене Његошеве кости. Када је направљен маузолеј, камење којим је била озидана капела је обиљежено и похрањено у подножју Ловћена, са идејом да се на другом мјесту обнови капела. О Његошу, којег сматрају највећим и српским и црногорским пјесником, први је писао његов савременик, српски писац Љуба Ненадовић у "Писмима из Италије". Ненадовић, који се са Његошем сретао у више наврата у Италији, и у својим Писмима о Црногорцима је опјевао Црну Гору и њене становнике, то је слика одушевљена и идеализована, али занимљива, пуна анегдота и духа. У центру Београда, између Капетан-Мишиног здања и Филозофског факултета је његов бронзани лик, дјело Сретена Стојановића. Подигнут је 1994. године. У општини Бачка Топола једно мјесто назива се Његошево. Прије тачно пола стољећа, поводом 150. годишњице Његошева рођења, у Црној Гори је уведена и данас највећа књижевна награда на бившим југословенским просторима. Награда који носи његово име се додјељује једном у 4 године.