Нема новца за народне кухиње

Вртоглаво расте број бх.

Република Српска 13.11.2013 | 09:00 Вртоглаво расте број бх. грађана који себи не успијевају да приуште храну па по оброк долазе у јавне кухиње или чекају да им волонтери донесу пакет са прехрамбеним намирницама. Истовремено, невладин сектор муку мучи са несташицом новца, због чега је немогуће помоћи свима којима је потребан бесплатан оброк. То су нам испричали у бх. хуманитарним организацијама, гдје кажу да су се и донатори уморили, те напуштају нашу земљу у потрази за новим жариштима у свијету. "Морамо признати да на стране донаторе, који су ту били у ратном и поратном периоду, више не можемо да рачунамо", каже Ђоко Михајловић, генерални секретар Црвеног крста РС, те додаје да нема новца како би оброк био обезбијеђен свима који храну себи не могу да приуште. Он наглашава да и те како расте потреба за бесплатним оброцима, али упоредо с тим, према његовим ријечима, не расте и број добротвора. "Што се тиче домаћих добротвора, скоро да их нема. Свијест код људи који су материјално напредовали је на јако ниском нивоу", упозорава Михајловић. Жали се и Ален Кајтаз, директор Црвеног крижа града Мостара, да већ два пуна мјесеца пресипају из "шупљег у празно", пошто су задњу траншу новца добили за август. Имају, каже он, јавну кухињу са више од 400 корисника, а број оних којима помоћ у храни треба константно расте. "Покривено је само 55 одсто наших потреба за новцем, и то нередовно, што показује са којим проблемима се сусрећемо. Ми у току године можемо да нормално радимо неких осам мјесеци, а преостала четири мјесеца своди се на сналажење", наглашава Кајтаз. Што се донатора тиче, он истиче да они траже нова жаришта, а БиХ је досад требало да стане на своје ноге. Приоритети су, подсјећа он, у протеклом периоду била друга подручја, попут Косова и Сирије, а сада су то Филипини, гдје се недавно догодила катастрофа. "Имамо већ велики проблем да су се донатори уморили од нас и нормална би ситуација била да користимо сопствене ресурсе да помогнемо људима којима је то неопходно", наглашава Кајтаз. Истиче и Зоран Веселиновић, секретар Општинског одбора Црвеног крста Приједор, да је све више породица које су у ситуацији социјалне потребе. "Ми сами примијетимо да је све више оних који прелазе наш праг, те кажу да никада нису мислили да ће да дођу у Црвени крст! Са друге стране, донатори на које се могло рачунати за већу помоћ и сами кажу да одлазе на друга мјеста, гдје су жаришта, попут подручја гдје су се десиле природне катастрофе", наглашава Веселиновић. Он подвлачи да имају више од 200 лица за која знају да су у тешкој ситуацији и којој "пруже" оно што могу. "Али, да имамо новца, имали бисмо га гдје потрошити, пошто је потреба већа", појашњава Веселиновић. У каквој смо ситуацији, најбоље свједочи и податак да и Програм кућне његе "Царитаса" остаје без финансија, пошто, како су пренијеле агенције, њемачка влада и тамошњи "Царитас" више неће моћи финансирати овај пројекат у БиХ.