Глумац кога је обожавала цијела Југа!

Колеге и пријатељи памте га као човека увек расположеног за шалу и ведрог духа, спремног да помогне.

Република Српска 11.11.2013 | 08:23 Колеге и пријатељи памте га као човека увек расположеног за шалу и ведрог духа, спремног да помогне. Легенда позоришта и филма. На данашњи дан пре две деценије преминуо је Драгомир Бојанић, један од највећих глумаца бивше СФРЈ. Увек је био насмејан и вољен свуда где се појављивао, а хумор га није напустио ни последњих дана које је провео на Војномедицинској академији у Београду. Филмску каријеру је започео епизодном улогом у филму Жике Митровића „Ешалон доктора М.“ из 1955. године. Главне и веће споредне улоге играо је у више од тридесет домаћих филмова, а снимао је и у Италији. Под псеудонимом Ентони Гидра (Антхонy Гхидра), Драгомир Бојанић се шездесетих година појавио у 10 вестерна, а за улогу у филму „Балада о револверашу“ (1967) режисера А. Калтабијана добио је и награду. На фестивалу у Пули 1974. освојио је Златну арену за улогу партизана Тадије Чемеркића у филму Радомира Шарановића „Свадба“ (1973), насталом према истоименом роману Михајла Лалића. Током снимања овог остварења крстио је у Москви, у доба најјачег комунизма, своју мезимицу Јелену. Највећу популарност ипак је стекао улогом Жике Павловића, коју је играо од 1978. до 1992. године у серијалу „Жикина династија“. Такође је остао познат и по улогама каплара Јанићија у филму „Марш на Дрину“ Жике Митровића из 1964. и агента Микуле у серији „Повратак отписаних“ из 1978. Никад није користио помоћ каскадера, мада су му то пријатељи саветовали. Обожавао је коње и јахао је до последњих дана. Гидра је обожавао младе талентоване глумце, који су били чести гости у његовом дому, почевши од Драгана Максимовића, Соње Савић па до Жарка Лаушевића. Последње дане живота провео је на ВМА. У његову собу те 1993. године доводили су рањенике да им прича вицеве све до раних јутарњих часова. Доктори и сестре су га обожавали, чак би му понекад прошверцовали понеку цигарету. Драгомира Бојанића Гидру колеге и пријатељи памте као - људину. Иако обожаван у народу, делује као помало заборављен јер ниједна улица нити престижна глумачка награда не носи његово име. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу. Ратно сироче Гидра је рођен 13. јуна 1933. у Крагујевцу. Имао је веома тешко детињство јер је током Другог светског рата остао сироче. Завршио је у родном граду средњу школу за прераду меса, воћа и поврћа или „конзерваторијум“, како је ову образовну установу у шали називао. Годину дана је радио у фабрици конзерви „Црвена звезда“ . Глуму је завршио у Београду у класи Раше Плаовића. Трипут се женио истом женом Са својом највећом љубави, колегиницом Љиљаном Контић, провео је 30 година. Два пута су се разводили. Њихови брачни бродоломи били су једно време стална тема трачарења у бифеу позоришта и Клубу књижевника. Ипак, све неспоразуме побеђивала је љубав, па су се чак три пута венчавали. Кад су добили ћерку Јелену, Гидра је дочекао супругу и бебу испред породилишта с троја кола пуних музичара из Скадарлије. Реаговања Радош Бајић: Крао сам занат од њега Гидра Бојанић спада у ред малобројних великана нашег филма. Оригиналан таленат, маркантна појава, изванредна харизма обезбедили су му место у историји наше филмске уметности и у нашем памћењу. Наш први заједнички филм биле су „Бештије“, црногорског Фелинија Живка Николића. Ја сам био на почетку каријере, а Гидра је био велики славни глумац. Била је велика част радити с Гидром и учити од њега. Весна Чипчић: Обожавао је свој посао Како ми поменусте Гидру, усне ми се развукоше у осмех. Дивно смо сарађивали. Био је бескрајно вицкаст, духовит и позитиван. Заиста је било уживање бити му партнер. Велики професионалац, увек пун нових идеја. Приватно џентлмен, пажљив и нежан човек. С великим задовољством и пуног срца причам кад ме питају какав је био. Имам, богами, и шта да испричам. Волео је људе и живот. Уживао у свом послу. Мало ли је! Лепа Брена: Мајстор трансформације Драгомир Бојанић Гидра спада у легенде регионалне кинематографије. Реплике које је он изговарао у филмовима осамдесетих година и данас су део свакодневног хумора, што само говори у прилог томе да је у питању ванвременски таленат човека који је умео да уђе у срж нашег менталитета. Имала сам ту част да играм с њим. Био је јединствен и непоновљив! Бата Живојиновић: Незаборавни таленат Ко каже да је Гидра умро? Смрт је непроверена гласина! Он је ту, људи, шта вам је! Недостаје нам његов дух, незаборавни заједнички тренуци и дивно дружење. Гидра је био велики таленат. Како време пролази, све више схватамо његову јединствену непоновљивост. Срећом, остали су његови филмови да сведоче о томе.