Glumac koga je obožavala cijela Juga!

Kolege i prijatelji pamte ga kao čoveka uvek raspoloženog za šalu i vedrog duha, spremnog da pomogne.

Republika Srpska 11.11.2013 | 08:23 Kolege i prijatelji pamte ga kao čoveka uvek raspoloženog za šalu i vedrog duha, spremnog da pomogne. Legenda pozorišta i filma. Na današnji dan pre dve decenije preminuo je Dragomir Bojanić, jedan od najvećih glumaca bivše SFRJ. Uvek je bio nasmejan i voljen svuda gde se pojavljivao, a humor ga nije napustio ni poslednjih dana koje je proveo na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Filmsku karijeru je započeo epizodnom ulogom u filmu Žike Mitrovića „Ešalon doktora M.“ iz 1955. godine. Glavne i veće sporedne uloge igrao je u više od trideset domaćih filmova, a snimao je i u Italiji. Pod pseudonimom Entoni Gidra (Anthony Ghidra), Dragomir Bojanić se šezdesetih godina pojavio u 10 vesterna, a za ulogu u filmu „Balada o revolverašu“ (1967) režisera A. Kaltabijana dobio je i nagradu. Na festivalu u Puli 1974. osvojio je Zlatnu arenu za ulogu partizana Tadije Čemerkića u filmu Radomira Šaranovića „Svadba“ (1973), nastalom prema istoimenom romanu Mihajla Lalića. Tokom snimanja ovog ostvarenja krstio je u Moskvi, u doba najjačeg komunizma, svoju mezimicu Jelenu. Najveću popularnost ipak je stekao ulogom Žike Pavlovića, koju je igrao od 1978. do 1992. godine u serijalu „Žikina dinastija“. Takođe je ostao poznat i po ulogama kaplara Janićija u filmu „Marš na Drinu“ Žike Mitrovića iz 1964. i agenta Mikule u seriji „Povratak otpisanih“ iz 1978. Nikad nije koristio pomoć kaskadera, mada su mu to prijatelji savetovali. Obožavao je konje i jahao je do poslednjih dana. Gidra je obožavao mlade talentovane glumce, koji su bili česti gosti u njegovom domu, počevši od Dragana Maksimovića, Sonje Savić pa do Žarka Lauševića. Poslednje dane života proveo je na VMA. U njegovu sobu te 1993. godine dovodili su ranjenike da im priča viceve sve do ranih jutarnjih časova. Doktori i sestre su ga obožavali, čak bi mu ponekad prošvercovali poneku cigaretu. Dragomira Bojanića Gidru kolege i prijatelji pamte kao - ljudinu. Iako obožavan u narodu, deluje kao pomalo zaboravljen jer nijedna ulica niti prestižna glumačka nagrada ne nosi njegovo ime. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju. Ratno siroče Gidra je rođen 13. juna 1933. u Kragujevcu. Imao je veoma teško detinjstvo jer je tokom Drugog svetskog rata ostao siroče. Završio je u rodnom gradu srednju školu za preradu mesa, voća i povrća ili „konzervatorijum“, kako je ovu obrazovnu ustanovu u šali nazivao. Godinu dana je radio u fabrici konzervi „Crvena zvezda“ . Glumu je završio u Beogradu u klasi Raše Plaovića. Triput se ženio istom ženom Sa svojom najvećom ljubavi, koleginicom Ljiljanom Kontić, proveo je 30 godina. Dva puta su se razvodili. Njihovi bračni brodolomi bili su jedno vreme stalna tema tračarenja u bifeu pozorišta i Klubu književnika. Ipak, sve nesporazume pobeđivala je ljubav, pa su se čak tri puta venčavali. Kad su dobili ćerku Jelenu, Gidra je dočekao suprugu i bebu ispred porodilišta s troja kola punih muzičara iz Skadarlije. Reagovanja Radoš Bajić: Krao sam zanat od njega Gidra Bojanić spada u red malobrojnih velikana našeg filma. Originalan talenat, markantna pojava, izvanredna harizma obezbedili su mu mesto u istoriji naše filmske umetnosti i u našem pamćenju. Naš prvi zajednički film bile su „Beštije“, crnogorskog Felinija Živka Nikolića. Ja sam bio na početku karijere, a Gidra je bio veliki slavni glumac. Bila je velika čast raditi s Gidrom i učiti od njega. Vesna Čipčić: Obožavao je svoj posao Kako mi pomenuste Gidru, usne mi se razvukoše u osmeh. Divno smo sarađivali. Bio je beskrajno vickast, duhovit i pozitivan. Zaista je bilo uživanje biti mu partner. Veliki profesionalac, uvek pun novih ideja. Privatno džentlmen, pažljiv i nežan čovek. S velikim zadovoljstvom i punog srca pričam kad me pitaju kakav je bio. Imam, bogami, i šta da ispričam. Voleo je ljude i život. Uživao u svom poslu. Malo li je! Lepa Brena: Majstor transformacije Dragomir Bojanić Gidra spada u legende regionalne kinematografije. Replike koje je on izgovarao u filmovima osamdesetih godina i danas su deo svakodnevnog humora, što samo govori u prilog tome da je u pitanju vanvremenski talenat čoveka koji je umeo da uđe u srž našeg mentaliteta. Imala sam tu čast da igram s njim. Bio je jedinstven i neponovljiv! Bata Živojinović: Nezaboravni talenat Ko kaže da je Gidra umro? Smrt je neproverena glasina! On je tu, ljudi, šta vam je! Nedostaje nam njegov duh, nezaboravni zajednički trenuci i divno druženje. Gidra je bio veliki talenat. Kako vreme prolazi, sve više shvatamo njegovu jedinstvenu neponovljivost. Srećom, ostali su njegovi filmovi da svedoče o tome.