Српска инсистира на редефинисању правосудних институција

Представници Републике Српске на дводневном састанку структуралног дијалога у Мостару, који почиње сутра, посебно ће се залагати за редефинисање правосудних институција на државном нивоу, као и Високог судског и тужилачког савјета, рекао је Срни савјетник министра правде Републике Српске Никола Ковачевић.

Република Српска 04.07.2012 | 14:33 Представници Републике Српске на дводневном састанку структуралног дијалога у Мостару, који почиње сутра, посебно ће се залагати за редефинисање правосудних институција на државном нивоу, као и Високог судског и тужилачког савјета, рекао је Срни савјетник министра правде Републике Српске Никола Ковачевић. Према ријечима Ковачевића, посебан акценат биће на редефинисању улоге Суда БиХ чија су рјешења из важећег Закона о Суду БиХ потпуно неприхватљива. "Ово се посебно односи на чињеницу да овај суд рјешава у кривичним стварима у првом и другом степену, да може по свом нахођењу преузимати предмете из надлежности окружних, односно кантоналних судова и да може доносити обавезујућа упутства за примјену кривичног материјалног права", навео је Ковачевић, члан радне групе из Републике Српске која ће учествовати на састанку у Мостару. Он је нагласио да је Министарство правде БиХ припремило радну верзију закона о апелационом суду, као другостепеном суду на нивоу БиХ, али су, према мишљењу преговарачког тима из Републике Српске, непотребна два закона, закон о Суду БиХ и закон о апелационом суду, већ је то питање потребно ријешити једним законом. "Инсистираћемо да буде донесен један закон, у којем ће бити јасно дефнисана стварна надлежност Суда БиХ, а то се посебно односи на питање кривично-правне одговорности. Неодрживо је садашње рјешење из важећег закона да Суд БиХ може изузимати предмете из надлежности окружних и кантоналних судова, јер таква пракса није позната било у којој држави која има уређен правосудни систем", истакао је Ковачевић. Према његовим ријечима, неприхватљиво је да Суд БиХ ретроактивном примјеном Кривичног закона БиХ за исто дјело за које се пред окружним или кантоналним судом може изрећи максимална казна затвора од 20 година, може изрећи дуготрајну казну затвора. "Управо из тих разлога, залагаћемо се да Суд БиХ у кривично-правној области суди само за кривична дјела уређена Кривичним законом БиХ и да не може судити за кривична дјела уређена кривичним законом ентитета", рекао је Ковачевић. Он је додао да је посебно неприхватљива одредба да Суд БиХ доноси упутства која су обавезујућа за судове ентитета. "Суд БиХ, врховни судови ентитета и Апелациони суд Брчко дистрикта су судови који су независни један од другог, налазе се у истој равни и не налазе се у односу вишег према нижем суду. Ово посебно из разлога што Суд БиХ није суд више инстанце у односу на судове ентитета и Брчко дистрикта. Морамо испоштовати правило да судија кад уђе у судницу не смије ничим бити ограничен у одлучивању, па ни било каквим обавезујућим упутством, како је то регулисано сада важећим законом", истакао је Ковачевић. На састанку у Мостару, како је рекао Ковачевић, посебна пажња биће посвећена и редефинисању мјеста и улоге Високог судског и тужилачког савјета. "Важећи Закон о Високом судском и тужилачком савјету мора претрпјети измјене, а посебно да се пронађе баланс којим би се обезбиједило да судије и тужиоци не могу прегласавати једни друге приликом именовања и утврђивања дисциплинске одговорности. У том смислу захтијеваћемо одвајање судског од тужилачког савјета, с могућношћу именовања два подсавјета, једног за судију, а једног за тужиоце, као и транспарентан избор судија, односно тужилаца", рекао је Ковачевић. Он је нагласио да ће Република Српска тражити увођење института приговора, односно жалбе на првостепене одлуке о избору, јер су, према важећем закону, првостепене одлуке о избору судија и тужилаца коначне и обавезујуће, што чини повреду права на жалбу, као института загарантованог Међународном конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и Уставом БиХ и Републике Српске. "Залагаћемо се за успостављање високог судског, одосно високог тужилачког савјета у Републици Српској, за шта постоји основ у Уставу Српске и Закључак Народне скупштине Српске. Сматрамо да би избор судија, као носиоца трећег стуба власти, требало завршити /именовање и полагање заклетве/ по одредбама закона који је у надлежности Народне скупштине Српске", истакао је Ковачевић. Када је ријеч о иницијативи за оснивање врховног суда БиХ, Ковачевић је додао да је према оцјени делегације из Републике Српске ово питање завршено због чињенице да не постоји уставни основ за оснивање врховног суда, као и чињенице да у четири различита правна система у БиХ, врховни суд не би могао оправдати своје постојање. "Такође, према мишљењу Венецијанске комисије за успостављање врховног суда БиХ, било би неминовно извршити промјене у Уставу БиХ, што је у овом моменту, практично немогуће", нагласио је Ковачевић. У Мостару ће сутра и у петак, 6. јула, бити ријечи и о другим питањима у вези са самим процесом структуралног дијалога који је почео прошле године. Предсједник Републике Српске Милорад Додик и високи представник за спољну политику и безбједност ЕУ Кетрин Ештон постигли су 13. маја прошле године у Бањалуци договор о отварању структуралног дијалога о питањима рада и функционисања правосуђа у БиХ. Ештонова је тада најавила да ће ЕУ формирати комисију која ће анализирати рад правосудних институција БиХ, на чијем челу ће бити комесар ЕУ за проширење Штефан Филе и која ће на крају свог рада дати препоруке за рјешавање недостатака у правосудном систему БиХ. Први састанак у оквиру структуралног дијалога са ЕУ о реформи правосуђа у БиХ одржан је 6. и 7. јуна прошле године у Бањалуци, а други 10. и 11. новембра 2011. у Сарајеву.