Знатан пораст броја становника ускоро у ЕУ

Закони неких нових чланица ЕУ, попут Хрватске, омогућавају држављанство и грађанима који не живе у тој земљи, па ће тако број грађана ЕУ постати већи за рецимо Хрвате из БиХ или Србије, али и многе Бугаре и Румуне, објавио је радио Дојче веле.

Република Српска 30.10.2013 | 07:45 Закони неких нових чланица ЕУ, попут Хрватске, омогућавају држављанство и грађанима који не живе у тој земљи, па ће тако број грађана ЕУ постати већи за рецимо Хрвате из БиХ или Србије, али и многе Бугаре и Румуне, објавио је радио Дојче веле. Питање је, сматра тај радио, како ће Европска унија реаговати на знатни пораст броја држављана, уз подсјећање да је италијанска влада већ протестовала због лабавих прописа појединих чланица. Јер, Италија је, како се наводи, омиљени циљ грађана Молдавије након што, на примјер, добију румунски пасош. Стручњак на Институту за европско право Универзитета у Бечу Карин Траунмилер је упозорила је да је тешко процијенити колико ће људи убудуће покушати да добије држављанство чланица ЕУ и истиче да ће се о том проблему тешко постићи договор на европском нивоу. Држављанство спада у надлежност појединих земаља. Нема одредби о томе како би поједине државе требало да уреде ту тематику и које би претпоставке требало да се испуне за добијање држављанства˝, објашњава Траунмилер. ˝Ја се никада нисам у потпуности сматрала Хрватицом, заправо сам више Босанка˝, прича Ема Печенковић из Бихаћа која каже да је њена одлука да поднесе захтјев за хрватско држављанство била више рационална него емотивна. "Могу да живим са тим˝, каже Ема за ДW. Она је ћерка босанске Хрватице и зато ће вјероватно и добити хрватско држављанство. А онда може да сања о бољој будућности, будући да су шансе за проналажење посла у БиХ мале. Завршила је студије економије и већ три године безуспјешно тражи посао. ˝Можда ћу тражити нешто у Хрватској, можда и даље у Аустрији или у Њемачкој. То још не знам. Али сад је најважније да се на неки начин осигурам˝, каже Ема. Због захтјева попут овог, Европска унија би у скорој будућности могла да доживи знатан пораст броја држављана. Јер, поједине чланице попут Хрватске, Бугарске или Румуније имају олакшан поступак добивања држављанства за одређене групе грађана из других земаља које нису чланице ЕУ. И то за оне који живе изван, рецимо Хрватске, али с њом имају заједничке културне, језичке и историјске корене. ˝У тим земљама се не тражи пребивалиште у држави, како би се добило држављанство˝, каже Траунмилер. ˝Подносилац захтјева може добити румунски пасош, а да при томе никада није ни био у Румунији. Такође се не мора одрећи свог досадашњег држављанства˝, додаје Траунмилер. Многе одредбе закона о држављанству земаља чланица допуштају слободне интерпретације. ˝Мађари који живе у иностранству могу добити држављанство ако су њихови преци били мађарски држављани или је вјероватно да су мађарског порекла. И ако говоре мађарски. Формулација 'вјероватно мађарско поријекло' је врло неодређена˝, примјећује она. Или, узмимо Бугарску. Свака особа 'бугарског поријекла' може добити бугарско држављанство. У хрватском законодавству се пак говори о ˝хрватској националној припадности˝. Ко жели хрватске папире, мора да поштује правни поредак и обичаје земље, објашњава аустријска правница. Олакшано добијање држављанства у одређеним случајевима није само специјалност средње и источне Европе, подсјећа Карин Траунмилер и наводи примјер Грчке, Италије и Шпаније. Шпански пасош под специјалним условима добијају становници земаља Латинске Америке.