Неисправна храна и спорне декларације

Неисправна храна на нашем тржишту најчешће се односи на млијеко и млијечне производе, житарице, месо и производе од меса, сировине за производњу освјежавајућих пића, као и кондиторске производе.

Република Српска 29.10.2013 | 09:06 Неисправна храна на нашем тржишту најчешће се односи на млијеко и млијечне производе, житарице, месо и производе од меса, сировине за производњу освјежавајућих пића, као и кондиторске производе. Проблем са декларацијама на производима недавно је дошао у жижу јавности када је Пољопривредна инспекција Србије повукла из промета 4.660 литара сокова, јер је утврђено да имају мањи проценат воћа од оног који је означен на декларацији. Спорни сокови на србијанском тржишту су воћни нектар од брескве и јабуке “верде”, произвођача „ИБ тим“ из Београда, “сорисо” бистри и кашасти воћни нектар од брескве, и јабуке “баш баш” које производи “Дуга фруит” из Крушевца. Рад домаће испекције је отежан чињеницом да у РС нема лабораторије која би могла вршити анализе удијела воћа у соковима и све анализе се морају вршити у регионалним лабораторијама. Из Инспектората РС рекли су нам да Републичка инспекција за храну контроле врши у спољнотрговинском промету, приликом увоза и у унутрашњем промету, док инспекција за храну јединце локалне самоуправе (општинска и градска инспекција) контроле врши само у унутрашњем промету. Пејо Ђурашиновић, главни републички инспектор за храну рекао је да сваку пошиљку хране која се увози у Републику Српску мора пратити потребна документација која укључује и доказ овлаштеног органа земље извознице да је производ исправан. „Републичка инспекција за храну приликом увоза поред провјере поменуте докуметације врши и узорковање производа, а на принципу процјене ризика. То подразумијева да се обавезно узоркују они производи за које је у претходним пошиљкама утврђена нека неправилност и производи који се први пут увозе. У извјештајном периоду за осам мјесеци ове године, републичка инспекција за храну је у спољнотрговинском надзору, приликом увоза, извршила 39.770 прегледа пошиљки, у којима је узето 2.676 узорка хране за лабораторијску провјеру здравствене исправности“, рекао је Ђурашиновић за БУКУ. Истакао је да су анализама и органолептичким прегледом у 66 случајева утврђене неправилности, те је субјектима издато 15 Рјешења о отклањању недостатака, а у случајевима гдје није било могуће отклонити неправилности, забрањен је увоз хране и наложено њено уништавање или враћање пошиљаоцу. „Када је ријеч о врсти неисправне хране, најчешће су у питању млијеко и млијечни производи, житарице, месо и производи од меса, сировине за производњу освјежавајућих пића, кондиторски производи и друго. Разлози неисправности су најчешће пропусти у декларисању производа, било да декларација није преведена, да недостаје или је непотпуна, затим микробиолошка неисправност, хемијска неисправност, промијењена сензорна својства“, објаснио је Ђурашиновић. Инспекцијски надзор у унутрашњем промету врши се у складу са годишњим планом контрола, који се разрађује на мјесечном и оперативном нивоу. У унутрашњем инспекцијском надзору за осам мјесеци ове године републичка инспекција за храну је извршила 500 контрола и у 240 случајева утврдила неправилности, због чега су инспектори изрекли 206 управних мјера, издали 93 прекршајна налога у вриједности од 103.840 КМ, те поднијели 13 захтјева за покретање прекршајног поступка. „Утврђивање здравствено неисправне хране је много рјеђе од утврђивања разних неправилности које за посљедицу могу имати неисправну храну као што су пропусти у одржавању хигијене, неправилна манипулација са храном, нередовно вршење санитарних прегледа запослених лица и похађања додатних едукација о хигијени хране, нередовно лабораторијско испитивање хране и слично“, казао је наш саговорник. Ђурашиновић је истакао да је по налогу републичке инспекције уништено око 78 килограма хране која је неприкладна за људску употребу, а најчешће због протеклог рока употребе или ненавођење рока употребе, непостојање декларације на једном од језика у службеној употреби и промјене сензорних својстава хране. „Важно је напоменути да велике количине хране протеклог рока употребе повлаче сами трговци, јер на основу уредне документације о отпису могу вратити дио плаћеног пореза“, каже он. Када је ријеч о посљедњим дешавањима  у вези са квалитетом воћних сокова, Инспекторат Републике Српске је путем медија упознат са информацијама и дешавањима у Републици Србији. На основу тих информација настојали су прикупити што више сазнања о новонасталој ситуацији, међутим остало им је нејасно која лабораторија је вршила анализе, о којој врсти сокова се ради, којој серији, лоту, року употребе, паковању и другим карактеристикама, на основу којих би инспектори могли у промету идентификовати спорне производе. Не сумњају у информације изнесене у медијима, али кажу да инспекција може дјеловати искључиво на основу налаза лабораторије. Међутим, овај орган до сада није добио ниједну званичну информацију од надлежних органа Републике Србије нити су им достављени резултати анализа које су они вршили. Ђурашиновић истиче да када је ријеч о контролама извршеним у периоду за осам мјесеци ове године приликом увоза воћних сокова узето је 80 узорака сока на лабораторијску провјеру здравствене исправности, а сви узорци су након лабораторијског испитивања оцијењени као здравствено исправни. „Мањи удио воћа који је у овом случају споран не утиче на здравствену исправност производа, али утиче на квалитет. Потешкоће у раду инспекцији представља чињеница да у Републици Српској нема лабораторије која би могла вршити анализе удијела воћа у соковима. За вршење таквих анализа узорке морамо слати у земље окружења. Често такве анализе трају и до мјесец дана, у зависности од броја достављених узорака“, каже он и додаје да је Инспекторат РС у протеклим данима вршио додатно узорковање воћних сокова приликом увоза. Узети су узорци разних произвођача, који су достављени лабораторији у Републици Србији и резултати се још увијек очекују. „Узорковање воћних сокова ради анализе удјела воћа, вршили смо 2010. године. Узето је 10 узорака сокова разних произвођача који су достављени лабораторији у Србији и анализама је потврђено да су сви узорци били уредни и да је удио воћа био у складу са декларисаним. Узорковани су: Дуга фруит, Србија; Фрувита, Србија; Сwисслион, Таково; Беофруто, Србија; Вино Жупа, Александровац и Јамница, Хрватска“, рекао је Ђурашиновић. Медиха Бакаловић, Помоћник Омбудсмана за заштиту потрошача БиХ рекла је да је за испитивање сигурности хране на бх тржишту проводи посебна Агенција за сигурност хране БиХ, која врши контролу хране намијењену потрошачима путем инспекција и овлаштених лабараторија, а приоритет контроле хране односи се на утврђивање штетних састојака по здравље потрошача као и других недостатака супротних Закону о храни. „Заштита права потрошача је регулисана Законом о заштити потрошача БиХ, и носиоци заштите потрошача су осим Омбудсмена, Вијеће за заштиту потрошача, Удружења за заштиту потрошача, Инспекције и др. Најбоља заштита је информисаност и едуцираност потрошача. Институција омбудсмена савјетује потрошаче да сами преузму иницијативу зато што данас има разних начина да се добије информација у свим фазама  производње хране,  тзв. ’од њиве до трпезе’“, рекла је Бакаловићева за БУКУ. Напомиње да на храни на којој постоји декларација, исту је потребно прочитати и обратити пажњу на датум производа, а код кориштења већ купљене хране потребно је водити рачуна о личној хигијени, о темељитом прању воћа и поврћа, доброј термичкој обради хране, чувању у фрижидеру и употреби чисте воде, односно код сумње у њену исправност, воду је потребно прокухати. На приједлог Агенције за сигурност хране Босне и Херцеговине, а у сарадњи с надлежним органима ентитета и Брчко дистрикта БиХ, прије неколико дана донесена су три нова правилника о сигурности хране. Према посљедњим подацима најновијих анализа Агенције за сигурност хране БиХ које су извршене на 101.000 узорака, показују да је 3,5 посто хране хигијенски неисправно. Међутим, од 13. децембра у Босни и Херцеговини, као и у земљама Европске уније, почеће примјена Правилника о пружању информација о храни потрошачима. Његова примјена гарантује висок степен заштите потрошача у погледу информација о храни, као што су рокови трајања, цертификати о поријеклу и саставу производа. Ријеч је о Правилнику о уситњеном месу, полупроизводима и производима од меса, Правилнику о методама анализа топлински обрађеног млијека за прехрану људи и Правилнику о методама узорковања и анализа јестивих казеина и казеината. Из Агенције за сигурност хране БиХ рекли су да су доношењем Правилника о уситњеном месу, полупроизводима и производима од меса субјектима у пословању са храном у свим фазама производње, прераде, обраде и дистрибуције дате нове смјернице о условима производње, стављања на тржиште и употребе производа од меса, те им је прописана обавеза да производи од меса задовоље одредбе овог прописа. Правилником о методама анализе топлински обрађеног млијека за прехрану људи прописују се референтне методе узимања узорака и референтне методе анализе топлински обрађеног млијека намијењеног за прехрану људи ради контроле квалитете, а усклађен је с одговарајућим директивама Европске уније. Правилником о методама узорковања и анализа јестивих казеина и казеината утврђују се методе за анализу угушћеног (кондензираног) млијека и млијека у праху намијењених за прехрану људи и методе узорковања за хемијску анализу за надзор кондензираних млијечних производа. Читатељка БУКЕ која нас је замолила да остане анонимна рекла је да све мање вјерује у квалитет производа које купује у супермаркетима. “Настојим да доста тога сама направим, нарочито када је ријеч о производима од воћа. Раније сам куповала сокове који су имали ознаку 100 % воће, али кад се ти сокови упореде са домаћим цијеђеним соковима осјети се разлика. Ко зна колико се у куповним производима налази адитива и умјетних додатака да би се побољшао окус сока, џема, неког сухомеснатог производа или слично. Настојим да не размишљам о дугорочним посљедицама на здравље када је у питању конзумација те хране. Вјерујем да је исхрана наших предака била боља и квалитетнија и настојим је што више свакодневно конзумирати”, рекла је она. На крају можемо закључити да би било добро да се информишемо о производима које конзумирао, да читамо и пратимо ознаке на декларацијама, али и да у свакодневну исхрану уведемо што више хране коју смо сами направили.