Плате у БиХ испод просјека

Просјечне плате у БиХ веће су него у Македонији, Албанији и Србији, али зато бх.

Република Српска 24.10.2013 | 22:02 Просјечне плате у БиХ веће су него у Македонији, Албанији и Србији, али зато бх. радници могу да позавиде запосленима у Црној Гори, Хрватској и Словенији, гдје се, у поређењу са нашом државом, зарађује знатно више новца. У БиХ плата је тешка 826 марака, док Македонци сваког мјесеца добију "мршавих" 342 евра (667 КМ). Према подацима које је јуче објавила Анадолија, Албанци су, у просјеку, прошлог мјесеца зарадили 380 евра (741 КМ). Просјечна плата у Србији износи 44.770 динара (753 марке). Регион је, истина, већ годинама на удару кризе, али је засигурно неким радницима лакше да је преброде, а поготово се то односи на запослене у Словенији (плата 990 евра), те у Хрватској, гдје се зарађује око 723 евра (1.410 КМ). У леђа им гледају Црногорци, којима на текуће рачуне "лијеже" 475 евра (926 КМ). Иако бх. радници нису на дну, већ у средини листе, они немају много разлога за задовољство, будући да је просјечна плата у цијелој регији 531 евро (1.035 КМ), што је за 209 КМ више него што се овдје зарађује. Међутим, Гордана Булић, предсједник Управног одбора Савеза удружења потрошача БиХ, сматра да споменуту разлику од 209 марака треба тумачити са резервом, пошто је доста административних радника у нашој земљи, који, како она појашњава, својим примањима поправљају државни просјек. "Просјек у БиХ је 'напухан' високим платама у администрацији. А, по том истраживању се види да смо једна од најсиромашнијих земаља у региону. Треба имати на уму да су цијене производа у овим државама изједначене, скоро на истом нивоу, а примања у БиХ су далеко мања од регионалног просјека. Самим тим од наших примања можемо да купимо мање артикала који су нам потребни за живот", каже Булићева. Предлаже да се повећањем запослености овој проблематици уђе у крај, али се ипак чини да није оптимистична. "Од овог што зарађујемо немогуће је штедјети, пошто плате могу бити за храну. А политичари, који би требало да поправе амбијент, баве се личним проблемима и заборавили су грађане и стварање услова за боље напредовање", критикује Булићева. Жали се и Драгана Врабичић, предсједник Синдиката грађевинарства и стамбено-комуналне дјелатности РС, која каже да су плате у овом сектору драстично ниже од званично просјечних. "Ти људи најчешће немају ни најнижу плату, ону од 370 марака. О топлом оброку, превозу, регресу не треба ни говорити. Да вам искрено кажем, ја не знам како било ко овдје саставља крај са крајем. Народ се довијава на све могуће начине. Приморани су радници из грађевинског сектора да мимо радног времена одраде нешто приватно како би прехранили породице", упозорава Врабичићева. Економисти подсјећају да је за синдикалну потрошачку корпу овдје неопходно сваког мјесеца потрошити близу 1.800 КМ, те се питају како грађани уопште успијевају да надомјесте минус у кућним буџетима.