Нарко-рај усред Србије

Годинама уназад Велики Трновац представља главни центар за дистрибуцију наркотика на целом Балкану.

Република Српска 24.10.2013 | 19:37 Годинама уназад Велики Трновац представља главни центар за дистрибуцију наркотика на целом Балкану. Ово највеће село у Србији налази се у општини Бујановац, на југу Србије. Иако подаци нису усаглашени, верује се да се бар 6.000 Албанаца у овом месту бави шверцом дроге, а да у сваком тренутку на “лагеру” имају између 1,5 до три тоне марихуане и хероина. Према истим проценама, годишње продају и до 60 тона дроге. Ред и закон овде не важе. Италијански медији су пре неколико година указивали на тај проблем. Тада је објашњено да све светске полиције знају шта се на овом месту дешава, али да не могу да делују. Прича о овом месту поново је актуелизована пре два дана када је на српског полицајца Горана Ђорђевића (44) који је био у полицијској потери, код бензинске пумпе на споредном путу Бујановац – Трновац, налетео возач црног “аудија” бујановачких регистарских ознака, ударио га, а потом побегао. Према изворима блиским полицији, интервентна патрола у којој је био тешко повређени Ђорђевић, имала је налог да заустави црни “ауди” и заплени дрогу која је била код возача аутомобила. Возач “аудиа” је побегао ка Великом Трновцу. Ђорђевић је преминуо у Нишком клиничком центру. Члан Борда директора међународне полиције Марко Ницовић каже да је Велики Трновац светски, а не само српски проблем. - Албанци су овде успели да доведу купце на ноге. Они не иду по Европи да им нуде робу и тако не ризикују да упадну у полицијсу потеру, већ им купци долазе на ноге. У Трновцу се роба и пакује и складишти – прича Ницовић и објашњава како српска полиција нема могућности да делује на овом делу, а припадници стране полицје који су дошли 1999. на Косово “лако падну” на понуде које им Албанци дају. Ницовић објашњава да је мрежа коју су албанци исплели јака јер је “поплочана” родбинским везама”. - Албанци своје синове и кћери дају поглавицама из Пакистана, Турске и других земаља и тако на лак начин развијају бизнис. У целом селу постоје извиднице и нема шансе да неко уђе у село, било да је полицајац, или новинар, а да главни о томе нису обавештени – објашњава Ницовић. Подаци о Трновцу никада нису били усаглашени, не зна се чак ни колико становника има село. Албанци су бојкотовали последњи попис становништва. Према ранијем попису (из 2002.) село је имало 6.726 становника. Према данашњим, незваничним подацима, у 2.000 домаћинстава живи око 10.000 становника. Многи су давно напустили ово место и одселили се у Швајцарску и Немачку. Ово место завредело је пажњу италијанског Центра за борбу против мафије (ДИА). Они су пре неколико година изнели податак податак да се скоро 70 одсто дроге намењене западноевропском тржишту шверцује преко Прешева и Великог Трновца. Према том извештају, целокупан шверц дроге контролишу породице Османи, Халифи и Буњаку. Годинама се прича и како дрогу у том месту чувају “до зуба” наоружани Албанци. Како цело село живи од овог бизниса и готово да нема оних који се баве другим делатностима. Географски положај ( непосредна близина границе са Бугарском, Македонијом, Косовом и Албанијом) олакшава путеве хероина који се слива из Пакистана, Авганистана, Ирана и Турске. У целом селу налази се једна црква посвећена Св. Константину и Јелени. Срба нема. Они храбри, потомци некадашњег становништва овог села, окупе се 3. јуна када црква слави славу.