Narko-raj usred Srbije

Godinama unazad Veliki Trnovac predstavlja glavni centar za distribuciju narkotika na celom Balkanu.

Republika Srpska 24.10.2013 | 19:37 Godinama unazad Veliki Trnovac predstavlja glavni centar za distribuciju narkotika na celom Balkanu. Ovo najveće selo u Srbiji nalazi se u opštini Bujanovac, na jugu Srbije. Iako podaci nisu usaglašeni, veruje se da se bar 6.000 Albanaca u ovom mestu bavi švercom droge, a da u svakom trenutku na “lageru” imaju između 1,5 do tri tone marihuane i heroina. Prema istim procenama, godišnje prodaju i do 60 tona droge. Red i zakon ovde ne važe. Italijanski mediji su pre nekoliko godina ukazivali na taj problem. Tada je objašnjeno da sve svetske policije znaju šta se na ovom mestu dešava, ali da ne mogu da deluju. Priča o ovom mestu ponovo je aktuelizovana pre dva dana kada je na srpskog policajca Gorana Đorđevića (44) koji je bio u policijskoj poteri, kod benzinske pumpe na sporednom putu Bujanovac – Trnovac, naleteo vozač crnog “audija” bujanovačkih registarskih oznaka, udario ga, a potom pobegao. Prema izvorima bliskim policiji, interventna patrola u kojoj je bio teško povređeni Đorđević, imala je nalog da zaustavi crni “audi” i zapleni drogu koja je bila kod vozača automobila. Vozač “audia” je pobegao ka Velikom Trnovcu. Đorđević je preminuo u Niškom kliničkom centru. Član Borda direktora međunarodne policije Marko Nicović kaže da je Veliki Trnovac svetski, a ne samo srpski problem. - Albanci su ovde uspeli da dovedu kupce na noge. Oni ne idu po Evropi da im nude robu i tako ne rizikuju da upadnu u policijsu poteru, već im kupci dolaze na noge. U Trnovcu se roba i pakuje i skladišti – priča Nicović i objašnjava kako srpska policija nema mogućnosti da deluje na ovom delu, a pripadnici strane policje koji su došli 1999. na Kosovo “lako padnu” na ponude koje im Albanci daju. Nicović objašnjava da je mreža koju su albanci ispleli jaka jer je “popločana” rodbinskim vezama”. - Albanci svoje sinove i kćeri daju poglavicama iz Pakistana, Turske i drugih zemalja i tako na lak način razvijaju biznis. U celom selu postoje izvidnice i nema šanse da neko uđe u selo, bilo da je policajac, ili novinar, a da glavni o tome nisu obavešteni – objašnjava Nicović. Podaci o Trnovcu nikada nisu bili usaglašeni, ne zna se čak ni koliko stanovnika ima selo. Albanci su bojkotovali poslednji popis stanovništva. Prema ranijem popisu (iz 2002.) selo je imalo 6.726 stanovnika. Prema današnjim, nezvaničnim podacima, u 2.000 domaćinstava živi oko 10.000 stanovnika. Mnogi su davno napustili ovo mesto i odselili se u Švajcarsku i Nemačku. Ovo mesto zavredelo je pažnju italijanskog Centra za borbu protiv mafije (DIA). Oni su pre nekoliko godina izneli podatak podatak da se skoro 70 odsto droge namenjene zapadnoevropskom tržištu švercuje preko Preševa i Velikog Trnovca. Prema tom izveštaju, celokupan šverc droge kontrolišu porodice Osmani, Halifi i Bunjaku. Godinama se priča i kako drogu u tom mestu čuvaju “do zuba” naoružani Albanci. Kako celo selo živi od ovog biznisa i gotovo da nema onih koji se bave drugim delatnostima. Geografski položaj ( neposredna blizina granice sa Bugarskom, Makedonijom, Kosovom i Albanijom) olakšava puteve heroina koji se sliva iz Pakistana, Avganistana, Irana i Turske. U celom selu nalazi se jedna crkva posvećena Sv. Konstantinu i Jeleni. Srba nema. Oni hrabri, potomci nekadašnjeg stanovništva ovog sela, okupe se 3. juna kada crkva slavi slavu.