Срби са југа пријете бојкотом пописа

  Српска удружења спремају одговор, ако држава не организује објективни попис на југу државе.

Република Српска 22.10.2013 | 10:46   Српска удружења спремају одговор, ако држава не организује објективни попис на југу државе. У Бујановцу живи 12.000 Албанаца, двоструко мање него што је утврдио попис 2002.Уколико попис становништва на југу Србије, најављен за следећу годину, не буде организован на начин који ће показати реалну слику стања у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи, Срби из ових општина определиће се за бојкот.Овај став српска удружења из Бујановца бране чињеницом да је последњи час да се утврди тачан број припадника албанске националне мањине, очисте бирачки спискови и прекине вишегодишња дискриминација Срба са југа Србије. Они од централне власти траже да критеријум приликом пребројавања буде и пријава боравка, односно да се не дозволи пописивање Албанаца који само фиктивно живе у Србији. - Тражимо одговорност у давању података на попису - наглашава Светислав Величковић, из Одбора за људска права Бујановца. - Држава не сме да дозволи манипулације на попису, налик оним забележеним на изборима 2002. године. Потребно је и да се обезбеди равномерна заступљеност оба народа у пописним тимовима. Неопходан је и ефикасан механизам контроле резултата, а у спровођење пописа, уколико буде потребно, треба укључити и МУП. Ове захтеве, који су прошле недеље стигли и на сто Зорана Станковића, првог човека Координационог тела за југ Србије, Величковић образлаже чињеницом да је број Албанаца на југу Србије чест предмет манипулације. Албански лидери потенцирају да је чак 30.000 њихових сународника привремено напустило земљу. - Да је тако, у Бујановцу и околини данас не би живео ниједан Албанац - јасан је Величковић. Други корак за који се залажу Срби са југа јесте брисање свих непостојећих и људи који су се трајно одселили из гласачких спискова, као и расписивање локалних избора. Циљ је да подела власти и руководећих места одсликава националну структуру средине. Да би положај српског народа, који је тренутно другоразредан у овим општинама, тек тада полако почео да се поправља, сматра и Александар Поповић, потпредседник Српског народног већа Бујановца. Он наглашава да је у општини Бујановац тренутно мање од 12.000 Албанаца, што је двоструко мање него што је утврђено на попису 2002. године. - Срби се осећају потпуно незаштићено у сопственој држави, због чега све више њих напушта овај крај - сматра Поповић. - Само у последње време из Бујановца се иселило око 2.000 Срба. Државни врх се среће само са Албанцима, а све чешће се и у званичним актима државе користи термин Прешевска долина, у чему се види тежња за отцепљењем овог простора. Ћирилица је потпуно протерана, а Албанци су на свим кључним местима у власти у Бујановцу. Срби са југа забринути су „пумпањем“ броја становника у чисто албанским селима. Најмање десетак их је са популацијом која је процењена на готово 3.500 житеља, а која су данас - готово пуста. Да ови проблеми постоје и да једино попис може да их реши сматра и начелник Пчињског округа Будимир Михаиловић. Он верује да држава може да организује попис чији би резултати дали праву слику стања на терену. - Албанци наводе различите податке о својој бројности, зависно како им одговара - објашњава Михаиловић. - Зато је једини пут објективан попис. Београд мора да уложи максимум, како би он био што боље организован. Албански бојкот претходног пописа, за који до данас нико није одговарао, показао је да Бујановац на папиру броји 18.067 становника, а Медвеђа 7.438 житеља. У општини Прешево, у којој живи највећи број припадника албанске мањине, пребројано је свега 3.080 становника. СТРАХ ОД УНИВЕРЗИТЕТА Претњу свом опстанку на југу Србије српска удружења виде и у најави оснивања новог универзитета у Бујановцу. Срби се плаше да би он могао да утиче на етничку структуру, јер постоји могућност да велики број Албанаца по диктату дође да студира у Србији. Од власти у Београду српска удружења траже и да се спречи тзв. тетовски модел организације факултета, који подразумева долазак професора из Приштине и увоз уџбеника на албанском језику. ДУГ ЗА СТРУЈУ 400 МИЛИОНА ДИНАРА Неоправдано благонаклон став државе према Албанцима, за разлику од односа према Србима, удружења из Бујановца доказују чињеницом да је тренутни просечан дуг за струју албанских домаћинстава - 65.000 динара. - Албанска села на самом југу државе електропривреди дугују око 400 милиона динара - истиче Светислав Величковић, из Одбора за људска права Бујановца. - Држава је пре десет година измирила дуговања за струју становника само албанских села, што је коштало више до 75 милиона динара.