Srbi sa juga prijete bojkotom popisa

  Srpska udruženja spremaju odgovor, ako država ne organizuje objektivni popis na jugu države.

Republika Srpska 22.10.2013 | 10:46   Srpska udruženja spremaju odgovor, ako država ne organizuje objektivni popis na jugu države. U Bujanovcu živi 12.000 Albanaca, dvostruko manje nego što je utvrdio popis 2002.Ukoliko popis stanovništva na jugu Srbije, najavljen za sledeću godinu, ne bude organizovan na način koji će pokazati realnu sliku stanja u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, Srbi iz ovih opština opredeliće se za bojkot.Ovaj stav srpska udruženja iz Bujanovca brane činjenicom da je poslednji čas da se utvrdi tačan broj pripadnika albanske nacionalne manjine, očiste birački spiskovi i prekine višegodišnja diskriminacija Srba sa juga Srbije. Oni od centralne vlasti traže da kriterijum prilikom prebrojavanja bude i prijava boravka, odnosno da se ne dozvoli popisivanje Albanaca koji samo fiktivno žive u Srbiji. - Tražimo odgovornost u davanju podataka na popisu - naglašava Svetislav Veličković, iz Odbora za ljudska prava Bujanovca. - Država ne sme da dozvoli manipulacije na popisu, nalik onim zabeleženim na izborima 2002. godine. Potrebno je i da se obezbedi ravnomerna zastupljenost oba naroda u popisnim timovima. Neophodan je i efikasan mehanizam kontrole rezultata, a u sprovođenje popisa, ukoliko bude potrebno, treba uključiti i MUP. Ove zahteve, koji su prošle nedelje stigli i na sto Zorana Stankovića, prvog čoveka Koordinacionog tela za jug Srbije, Veličković obrazlaže činjenicom da je broj Albanaca na jugu Srbije čest predmet manipulacije. Albanski lideri potenciraju da je čak 30.000 njihovih sunarodnika privremeno napustilo zemlju. - Da je tako, u Bujanovcu i okolini danas ne bi živeo nijedan Albanac - jasan je Veličković. Drugi korak za koji se zalažu Srbi sa juga jeste brisanje svih nepostojećih i ljudi koji su se trajno odselili iz glasačkih spiskova, kao i raspisivanje lokalnih izbora. Cilj je da podela vlasti i rukovodećih mesta odslikava nacionalnu strukturu sredine. Da bi položaj srpskog naroda, koji je trenutno drugorazredan u ovim opštinama, tek tada polako počeo da se popravlja, smatra i Aleksandar Popović, potpredsednik Srpskog narodnog veća Bujanovca. On naglašava da je u opštini Bujanovac trenutno manje od 12.000 Albanaca, što je dvostruko manje nego što je utvrđeno na popisu 2002. godine. - Srbi se osećaju potpuno nezaštićeno u sopstvenoj državi, zbog čega sve više njih napušta ovaj kraj - smatra Popović. - Samo u poslednje vreme iz Bujanovca se iselilo oko 2.000 Srba. Državni vrh se sreće samo sa Albancima, a sve češće se i u zvaničnim aktima države koristi termin Preševska dolina, u čemu se vidi težnja za otcepljenjem ovog prostora. Ćirilica je potpuno proterana, a Albanci su na svim ključnim mestima u vlasti u Bujanovcu. Srbi sa juga zabrinuti su „pumpanjem“ broja stanovnika u čisto albanskim selima. Najmanje desetak ih je sa populacijom koja je procenjena na gotovo 3.500 žitelja, a koja su danas - gotovo pusta. Da ovi problemi postoje i da jedino popis može da ih reši smatra i načelnik Pčinjskog okruga Budimir Mihailović. On veruje da država može da organizuje popis čiji bi rezultati dali pravu sliku stanja na terenu. - Albanci navode različite podatke o svojoj brojnosti, zavisno kako im odgovara - objašnjava Mihailović. - Zato je jedini put objektivan popis. Beograd mora da uloži maksimum, kako bi on bio što bolje organizovan. Albanski bojkot prethodnog popisa, za koji do danas niko nije odgovarao, pokazao je da Bujanovac na papiru broji 18.067 stanovnika, a Medveđa 7.438 žitelja. U opštini Preševo, u kojoj živi najveći broj pripadnika albanske manjine, prebrojano je svega 3.080 stanovnika. STRAH OD UNIVERZITETA Pretnju svom opstanku na jugu Srbije srpska udruženja vide i u najavi osnivanja novog univerziteta u Bujanovcu. Srbi se plaše da bi on mogao da utiče na etničku strukturu, jer postoji mogućnost da veliki broj Albanaca po diktatu dođe da studira u Srbiji. Od vlasti u Beogradu srpska udruženja traže i da se spreči tzv. tetovski model organizacije fakulteta, koji podrazumeva dolazak profesora iz Prištine i uvoz udžbenika na albanskom jeziku. DUG ZA STRUJU 400 MILIONA DINARA Neopravdano blagonaklon stav države prema Albancima, za razliku od odnosa prema Srbima, udruženja iz Bujanovca dokazuju činjenicom da je trenutni prosečan dug za struju albanskih domaćinstava - 65.000 dinara. - Albanska sela na samom jugu države elektroprivredi duguju oko 400 miliona dinara - ističe Svetislav Veličković, iz Odbora za ljudska prava Bujanovca. - Država je pre deset godina izmirila dugovanja za struju stanovnika samo albanskih sela, što je koštalo više do 75 miliona dinara.