И ваздух који дишемо је канцероген

Научници Свјетске здравствене организације су послије вишегодишњих опсежних истраживања утврдили да загађење ваздуха изазива и повећан број обољелих од рака мокраћног мјехура, као и болести срца и респираторних органа.

Република Српска 21.10.2013 | 10:31 Научници Свјетске здравствене организације су послије вишегодишњих опсежних истраживања утврдили да загађење ваздуха изазива и повећан број обољелих од рака мокраћног мјехура, као и болести срца и респираторних органа.  Истраживања научника Међународне агенције за истраживање рака, која дјелује у оквиру СЗО, показала су да због загађеног ваздуха годишње прерано умре више од 350.000 Европљана. У Кини, Индији и другим земљама које биљеже експанзију у развоју ти подаци су још поразнији. Док су дошли до тих података, према писању неких медија, научници Свјетске здравствене организације анализирали су више од хиљаду научних студија из цијелог свијета које пружају доказе за те њихове тврдње. Због тога је Агенција за истраживање рака први пут ових дана међу главне узрочнике рака плућа додала и ваздух који свакодневно удишемо. То, практично, значи да нико више није безбједан и заштићен, посебно у већим градовима и индустријским центрима, у којима се људи напросто гуше издувним гасовима из аутомобила и из фабричких димњака. У Бањалуци, на примјер, иако нема повећане активности индустрије, љекари Клиничког центра, такође, биљеже повећан број обољелих од рака плућа. "У посљедњих неколико година значајно је повећан број обољелих од рака плућа. Готово половина пацијената на нашој клиници има ту дијагнозу. Проблем је што се број тих пацијената стално повећава, тако да сваке године у просјеку добијемо двадесетак одсто нових пацијената код којих смо дијагностификовали рак плућа", рекао је Срни начелник Клинике за плућне болести у Бањалуци Маринко Вучић. Иако нема поуздане податке, он претпоставља да је повећан број пацијената са малигним тумором плућа и у осталим клиникама у Републици Српској и Федерацији БиХ. Та опака болест, каже доктор Вучић, углавном се открије код дугогодишњих пушача, иако има и случајева у којим је узрочник ове болести непознат. Сада је и научно доказано да загађење ваздуха постаје велики проблем људима у многим срединама, с обзиром на дуготрајни штетан утицај на њихово здравље. У тим научним истраживањима као главни узрочници рака плућа наводе се азбест, дувански дим, азотни диоксид, издувни гасови из дизел мотора, димњака термоелектрана и других фабричких димњака. Та повећана емисија штетних гасова у ваздух проузроковала је и глобално загријавање планете и непредвидиве климатске промјене. Научници тврде да је све то довело и до повећаног ултраљубичастог зрачења, које се сматра главним узрочником многих болести код људи. Због тога су угрожени сви становници планете Земље. У великим градовима и индустријским центрима нису више потпуно безбједни ни шетачи, ни бебе у колицима. Спас од канцерогеног ваздуха је очигледно што даље од градских саобраћајница и загађених индустријских центара. Питање је само ко то данас може да приушти себи и својој породици, с обзиром на свакодневне обавезе и борбу за живот. Због тога би сигурно најбоље било када би се свијет заузео за смањење емисије штетних гасова. Хоће ли се послије овог открића научника опаметити у владама многих земаља и појачати контролу емисије штетних гасова, тешко је рећи. Њима је, изгледа, много важнији профит, чак и од властитог здравља.