Хронични бол мијења функцију мозга

Скенирања мозга особа које пате од хроничних болова показала су да су делови тог органа, који би требало у одређеним ситуацијама да буду у стању мировања, константно активни.

Република Српска 19.10.2013 | 09:55 Скенирања мозга особа које пате од хроничних болова показала су да су делови тог органа, који би требало у одређеним ситуацијама да буду у стању мировања, константно активни. Скенирања мозга особа које пате од хроничних болова показала су да су делови тог органа, који би требало у одређеним ситуацијама да буду у стању мировања, константно активни. Стручњаци указују да би се тиме могло објаснити зашто људи имају проблеме с концентрацијом, лоше спавају, узнемирени су или чак депресивни, казу научници чикашког универзитета, а преноси агенција Ројтерс. Хронични бол мења и начин на који људи обрађују информације које немају никакве везе с тим болом, пише портал Мој доктор. Људима који пате од хроницног бола сматрају се они који имају константан бол дуже од шест месеци после повреде. Магнетном резонанцом утврђено је да се код њих неки делови мозга одмарају у много мањој мери него код особа које бол не мучи. Научници су пратили рад мозга 15 пацијената с хроничним болом у леђима и 15 здравих људи који су добили једноставан задатак да на екрану компјутера прате покретни објект. Обе групе су добро обавиле задатак, али се испоставило да су особе које пате од хроничног бола за то активирале чак 50 пута већи део мозга од испитаника из контролне групе. Тим стручњака из Чикага је на основу тога закључио да је очигледно да стални бол мења функционисање мозга тако да оно личи на рад мозга код особа које пате од когнитивних (спознајних поремећаја, психички процеси који се налазе у основи понашања) оштећења.