Хрват продаје српску храну на Новом Зеланду!

- Човек се први сетио да то ради и очигледно да се пре њега код нас није појавио неко са слухом за бизнис.

Република Српска 18.10.2013 | 22:40 - Човек се први сетио да то ради и очигледно да се пре њега код нас није појавио неко са слухом за бизнис. Пошто је транспорт до тамо јако скуп, производи се не вуку појединачно, већ он то вероватно ради преко хрватске фирме која све то има у асортиману - каже помоћник министра трговине Драгован Милићевић. Српска “плазма”, “карнекс” паштета, сремска кобасица, ајвар производи су који се могу данас купити чак и на Новом Зеланду. Где ће се продавати артикли из Србије, зависи од појединачне иницијативе, а у овом случају је то фирма у власништву човека из Хрватске. На рафовима његовог маркета у Окланду може се купити и сланина, па чак и чварци. - Овде има доста људи са простора бивше Југославије и ми смо сви некако носталгично везани за све оне ствари које нас подсећају на матицу. Код нас је проблем што ви на Нови Зеланд не можете да унесете ништа животињског порекла или да није вакуумирано. Постоје баш стриктна правила, тако да смо нашу домаћу храну јели само кад дођемо на одмор у земљу. А сада кад се ужелите укуса из домовине, одете и купите чварке – прича Јован Ивковић, који већ више од две деценије живи у једној од нама најудаљенијих земаља света. Нови Зеланд и бројне далеке дестинације света нису на трговинској мапи Србије. То значи да с њима немамо међународни спољнотрговински споразум, и да се на тим тржиштима могу наћи једино уколико се увозе преко неких других земаља, у овом случају Хрватске. На питање како то да се неко са наших простора није сетио да увози производе из Србије на Нови Зеланд, помоћник министра трговине Драгован Милићевић каже да је ствар личне иницијативе. - Ствари су врло једноставне. Човек се први сетио да то ради и очигледно да се пре њега није појавио неко са слухом за бизнис. Пошто је транспорт до тамо јако скуп, производи се не вуку појединачно, већ он то вероватно ради преко хрватске фирме која све то има у асортиману. Ви практично селите робу са једног подручја на друго. И то је једино исплативо када су далеке дестинације упитању. Земља иначе споразуме прави пре свега на основу иницијативе привреде. Иако има више заинтересованих да своје артикле пласирају на одређено тржиште, онда је држава та која треба да стане иза њих тако што ће направити трговински уговор – објашњава Милићевић.