Hrvat prodaje srpsku hranu na Novom Zelandu!

- Čovek se prvi setio da to radi i očigledno da se pre njega kod nas nije pojavio neko sa sluhom za biznis.

Republika Srpska 18.10.2013 | 22:40 - Čovek se prvi setio da to radi i očigledno da se pre njega kod nas nije pojavio neko sa sluhom za biznis. Pošto je transport do tamo jako skup, proizvodi se ne vuku pojedinačno, već on to verovatno radi preko hrvatske firme koja sve to ima u asortimanu - kaže pomoćnik ministra trgovine Dragovan Milićević. Srpska “plazma”, “karneks” pašteta, sremska kobasica, ajvar proizvodi su koji se mogu danas kupiti čak i na Novom Zelandu. Gde će se prodavati artikli iz Srbije, zavisi od pojedinačne inicijative, a u ovom slučaju je to firma u vlasništvu čoveka iz Hrvatske. Na rafovima njegovog marketa u Oklandu može se kupiti i slanina, pa čak i čvarci. - Ovde ima dosta ljudi sa prostora bivše Jugoslavije i mi smo svi nekako nostalgično vezani za sve one stvari koje nas podsećaju na maticu. Kod nas je problem što vi na Novi Zeland ne možete da unesete ništa životinjskog porekla ili da nije vakuumirano. Postoje baš striktna pravila, tako da smo našu domaću hranu jeli samo kad dođemo na odmor u zemlju. A sada kad se uželite ukusa iz domovine, odete i kupite čvarke – priča Jovan Ivković, koji već više od dve decenije živi u jednoj od nama najudaljenijih zemalja sveta. Novi Zeland i brojne daleke destinacije sveta nisu na trgovinskoj mapi Srbije. To znači da s njima nemamo međunarodni spoljnotrgovinski sporazum, i da se na tim tržištima mogu naći jedino ukoliko se uvoze preko nekih drugih zemalja, u ovom slučaju Hrvatske. Na pitanje kako to da se neko sa naših prostora nije setio da uvozi proizvode iz Srbije na Novi Zeland, pomoćnik ministra trgovine Dragovan Milićević kaže da je stvar lične inicijative. - Stvari su vrlo jednostavne. Čovek se prvi setio da to radi i očigledno da se pre njega nije pojavio neko sa sluhom za biznis. Pošto je transport do tamo jako skup, proizvodi se ne vuku pojedinačno, već on to verovatno radi preko hrvatske firme koja sve to ima u asortimanu. Vi praktično selite robu sa jednog područja na drugo. I to je jedino isplativo kada su daleke destinacije upitanju. Zemlja inače sporazume pravi pre svega na osnovu inicijative privrede. Iako ima više zainteresovanih da svoje artikle plasiraju na određeno tržište, onda je država ta koja treba da stane iza njih tako što će napraviti trgovinski ugovor – objašnjava Milićević.