Окончана буџетска криза у Америци

Амерички Сенат и Представнички дом Конгреса изгласали су синоћ продужење важења лимита за задуживање и привремено одблокирали финансијска средства за федералну владу.

Република Српска 17.10.2013 | 07:30 Амерички Сенат и Представнички дом Конгреса изгласали су синоћ продужење важења лимита за задуживање и привремено одблокирали финансијска средства за федералну владу.Прво је гласао Сенат, у коме демократе имају већину и са 81 глас за и 18 против, потврдио раније направљен договор између вођства две странке у том дому Конгреса. Током вечери се гласало и у Представничком дому, у коме су предлози такође прошли резултатом 285 према 144. Осим 199 демократа, за завршетак буџетске и дужницће кризе гласало је и 86 републиканских посланика. Убрзо након тога, председник Америке Барак Обама ставио је потпис на оба документа, чиме су САД избегле да по први пут у историји доспеју у ситуацију да не могу да враћају свој спољни дуг. Обама се синоћ обратио нацији, рекавши да је сада потребно повратити поверење грађана САД које је изгубљено у последњих неколико недеља. Он је изразио спремност да сарађује и са републиканцима и демократама на свакој "идеји која ће допринети да се повећа број радних места, ојача средња класа и среди фискална ситуација у земљи". Према синоћ изгласаним мерама, средства за финансирање федералне владе биће обезбеђена до 15. јануара, док ће лимит за задуживање важити до 7. фебруара. Две стране би наредних неколико месеци требало да искористе за коначан договор. Буџетска криза у САД почела је 1. октобра, пошто демократе и републиканци нису успели да се договоре о издвајања средстава за финансирање Закона о здравственој заштити (Обамакер). Више од 800 хиљада запослених у федералној администрацији од тада се налази на принудним одморима, а обустављен је и низ активности које су плаћане на федералном нивоу. Да синоћ у поноћ није изгласано продужење лимита за задуживање, постојала је опасност да дође до катастрофалних последица, не само по америчку, већ и по целокупну светску економију, због раста каматних стопа код зајмова, смањења вредности акција на берзи, веће незапослености и могуће нове рецесије.