Okončana budžetska kriza u Americi

Američki Senat i Predstavnički dom Kongresa izglasali su sinoć produženje važenja limita za zaduživanje i privremeno odblokirali finansijska sredstva za federalnu vladu.

Republika Srpska 17.10.2013 | 07:30 Američki Senat i Predstavnički dom Kongresa izglasali su sinoć produženje važenja limita za zaduživanje i privremeno odblokirali finansijska sredstva za federalnu vladu.Prvo je glasao Senat, u kome demokrate imaju većinu i sa 81 glas za i 18 protiv, potvrdio ranije napravljen dogovor između vođstva dve stranke u tom domu Kongresa. Tokom večeri se glasalo i u Predstavničkom domu, u kome su predlozi takođe prošli rezultatom 285 prema 144. Osim 199 demokrata, za završetak budžetske i dužnicće krize glasalo je i 86 republikanskih poslanika. Ubrzo nakon toga, predsednik Amerike Barak Obama stavio je potpis na oba dokumenta, čime su SAD izbegle da po prvi put u istoriji dospeju u situaciju da ne mogu da vraćaju svoj spoljni dug. Obama se sinoć obratio naciji, rekavši da je sada potrebno povratiti poverenje građana SAD koje je izgubljeno u poslednjih nekoliko nedelja. On je izrazio spremnost da sarađuje i sa republikancima i demokratama na svakoj "ideji koja će doprineti da se poveća broj radnih mesta, ojača srednja klasa i sredi fiskalna situacija u zemlji". Prema sinoć izglasanim merama, sredstva za finansiranje federalne vlade biće obezbeđena do 15. januara, dok će limit za zaduživanje važiti do 7. februara. Dve strane bi narednih nekoliko meseci trebalo da iskoriste za konačan dogovor. Budžetska kriza u SAD počela je 1. oktobra, pošto demokrate i republikanci nisu uspeli da se dogovore o izdvajanja sredstava za finansiranje Zakona o zdravstvenoj zaštiti (Obamaker). Više od 800 hiljada zaposlenih u federalnoj administraciji od tada se nalazi na prinudnim odmorima, a obustavljen je i niz aktivnosti koje su plaćane na federalnom nivou. Da sinoć u ponoć nije izglasano produženje limita za zaduživanje, postojala je opasnost da dođe do katastrofalnih posledica, ne samo po američku, već i po celokupnu svetsku ekonomiju, zbog rasta kamatnih stopa kod zajmova, smanjenja vrednosti akcija na berzi, veće nezaposlenosti i moguće nove recesije.