Њемачка села траже раднике из Србије

Инжењери, медицински радници, ИТ стручњаци, занатлије… из иностранства лако могу да се запосле у сеоским подручјима Њемачке.

Република Српска 15.10.2013 | 16:08 Инжењери, медицински радници, ИТ стручњаци, занатлије… из иностранства лако могу да се запосле у сеоским подручјима Њемачке. Таква занимања имају највеће шансе и за посао у њемачким градовима, мада је тамо конкуренција далеко већа, јер и већина Нијемаца и имиграната жели да живи у урбаним срединама, каже Штефан Кронерт из Берлинског института за становништво и развој. Србијанска Национална служба за запошљавање има уговор с њемачким бироом рада, па медицински радници из Србије могу тако да пронађу посао у Њемачкој. Остали могу и преко агенција за запошљавање у иностранству. Послови у Њемачкој су махом плаћени од 800 до 6.000 евра, а стан и храна су у већини случајева обезбијеђени. Агенције не наплаћују провизију од кандидата, већ од фирме послодавца. Милош Вучковић, сарадник Делегације њемачке привреде у Србији да заинтересовани морају самоиницијативно да нађу послодавца у Њемачкој да би ушли у тај процес. - Приликом проналажења посла могу да траже и помоћ од амбасаде, других институција или да претражују сајтове. Кад нађу послодавца, он је тај који ће покушати да обезбиједи и радну дозволу, за почетак на три мјесеца. Кронерт каже да је обично први услов послодаваца добро знање њемачког језика, мада не мора да буде пресудно. По закону је забрањена дискриминација на основу година, расе, пола или религије, међутим, признаје да у пракси “старији од 45 година, чак и Нијемци, тешко налазе посао”. – Странци могу да покушају сами да нађу послодавца који има неку упражњену позицију у фирми. Ако је он вољан да их запосли без држављанства, обично мора умјесто њих да аплицира и за радну дозволу. Послодавци зато радије изаберу неког ко већ има држављанство – наводи Кронерт. У проналажењу посла важну улогу игра и то коју диплому кандидат има. – Они који су завршили филозофију, социологију, језике, политичке науке, новинарство, књижевност и умјетност тешко ће наћи посао у струци. Могуће је да се запосле на пословима блиским њиховој струци. Међутим, већина тих послова је лоше плаћена и ради се преко повремених ангажмана – каже наш саговорник. Најлошије прођу они који немају никакве квалификације, додаје он, или они који имају дипломе које у Њемачкој нису признате.- Они могу да раде само на ниско услужним позицијама од којих се тешко преживљава. Процедуре за нострификовање дипломе су компликоване – објашњава Кронерт. Према демографским процјенама, Њемачка ће до 2040. имати за око 25 одсто мање радно способног становништва него данас. - Имигранти ће у будућности бити неопходни Њемачкој. Вјероватно ће недостајати и средње квалификован кадар у техничким професијама, медицинске сестре, занатлије и особе за његу старијих особа – каже Штефен Кронерт.