У породичном насиљу убијено 68 жена

У Републици Српској од 2001.

Република Српска 14.10.2013 | 13:56 У Републици Српској од 2001. до 2013. године у породичном насиљу убијено је 68 жена, рекла је Срни предсједник Савјета за сузбијање насиља у породици и породичној заједници Српске Иванка Марковић. Она је навела да су жене у Републици Српској изложене високим ризицима од насиља у свом непосредном, интимном окружењу партнерских и породичних односа, али и у широј заједници. Марковићева каже да је од 2007. до 2012. године у сигурне куће смјештено 688 жена и 851 дијете, док су СОС линије од 2005. до 2012. године примиле 24.298 позива због породичног насиља, од чега су 98 одсто жртве биле жене. "У већини случајева насиље у породици врши супруг, претежно над супругом, али има и случајева насиља над дјецом и старијим особама односно родитељима", рекла је Марковићева. Она је додала да је у 2010. години тужилаштвима пријављено 251 дјело насиља у породици или породичној заједници, а у 2011. години 219. Према њеним ријечима, пред основним судовима у Републици Српској у 2010. години вођено је 445 поступака за дјело насиља у породици, а 2011. године 546. Она је истакла да су у 94 одсто случајева извршиоци насиља мушкарци, док су жртве у 76 одсто случајева жене, у 11 одсто мушкарци, а у 13 одсто дјеца, која се евидентирају само у случајевима гдје су била директне жртве. "Подаци на основу истраживања проведеног прошле године у БиХ о распрострањености и учесталости насиља над женама показују да је 47,3 одсто испитаних жена доживјело неки облик насиља у животној доби од 15 године па на даље, што говори о размјерама и тежини овог друштвеног проблема", појаснила је Марковићева. Она је додала да је најчешћи облик насиља коме су изложене жене психичко, као и комбиновано психичко и физичко насиље, а најшире је распрострањено насиље које према женама врше партнери, садашњи или бивши, те је сфера интимних партнерских и породичних односа далеко већи извор опасности од насиља за жене него што је то шира заједница. "Младе жене су више изложене насиљу него старије, а жене са села више него оне у граду, посебно у Републици Српској. Насиља нису поштеђене ни жене слабијег здравља и са инвалидитетом", нагласила је Марковићева. Стопе партнерског физичког насиља више су него стопе физичког насиља које су починиле друга лица, а подаци о инциденцији насиља говоре да није ријеч о појединачним инцидентима него о праксама које се понављају. "Сексуалном насиљу су изложене највише жене млађе и средње доби. Партнерско психичко насиље нешто чешће се испољава у форми контроле и ограничавања слободе него емоционалног злостављања, а актуелно економско насиље је изразито ниско, претпоставља се због неодговарајућих мјерења, а не ниско изражене појаве", навела је Марковићева. Она је истакла да је насиље у Републици Српској више заступљено у сиромашнијим породицама, гдје су један или оба супружника незапослени, те се у великом броју случајева десило под утицајем алкохола. Марковићева сматра да је непходно преовлађујућу тезу према којој је насиље у породици легитимно реаговање "главе породице" испровоцирана "непослушношћу" жртве замијенити тезом да је породично насиље неупоредиво теже од сваког другог насиља. Оно је, каже Марковићева, неупоредиво теже, јер се дешава у оквиру породице и потиче од оних који би требало да пружају подршку и заштиту од свих негативних дјеловања. "С тим у вези, требало би провести обуку радника унутрашњих послова, тужилаца, судија, службеника органа социјалног старања, као и свих оних који се на било који начин сусрећу са проблемом породичног насиља како би се постигао нулти ниво толеранције на насиље у породици", оцијенила је Марковићева. Она је поручила да је неопходно у све васпитно-образовне установе, укључујући и предшколске, увести програме помоћу којих би се дјеци омогућило рано препознавање свих облика насиља у породици и изградња негативног става према томе.