Стиглмајер: ЕК још није дигла руке од БиХ

Европска комисија још није дигла руке од Босне и Херцеговине, тврди генерална секретарка Европске иницијативе за стаилност Александра Стиглмајер (Алеxандра Стиглмаyер) иако ће, како је рекла, најновији извештај о напретку БиХ у 2013.

Република Српска 14.10.2013 | 12:19 Европска комисија још није дигла руке од Босне и Херцеговине, тврди генерална секретарка Европске иницијативе за стаилност Александра Стиглмајер (Алеxандра Стиглмаyер) иако ће, како је рекла, најновији извештај о напретку БиХ у 2013. години бити негативан.Стиглмајер је, за радио “Слободна Европа”, након неуспеха треће рунде преговора лидера БиХ са европским комесаром за проширењем Штефаном Филеом о уставним променама и механизму координације, рекла да лидери најутицајнијих странака у БиХ треба опет међусобно да преговарају. Потом ће, каже, уследити и нови састанак у Бриселу. “То значи да још има неке наде. Нажалост, сада су покренули процедуру за смањење помоћи Босни и Херцеговини у овој години, и то за прилично велики износ од 47 милиона евра. То је помоћ за изградњу инфраструктуре, помоћ малим и средњим предузећима и такве ствари. Ако дође до договора, та ће се процедура одмах зауставити”, навела је она. Стиглмајер каже да Комсиија повећава притисак, али и даље тражи да се дође до решења. “То решење мора доћи из Босне. Неки лидери су рекли да би им најдраже било да међународна заједница то наметне, али - та времена су прошла. То мора доћи из БиХ. Европска комисија с правом каже: ако БиХ хоће да крене у процес придруживања, мора да научи да нека питања решава сама”, каже Стиглмајер и додаје да БиХ не може више да тражи од високог представника или Европске комисије да преузму ту улогу и ресавају проблем. Упитана шта су њени аргумент да спровођење пресуде Евопског суда у предмету “Сејдић-Финци” не треба да буде услов за подношење апликације БиХ за чланство у ЕУ, Стиглмајер каже да БиХ прво треба да крене ка статусу кандидата па онда да се направи скрининг у законодавству. “Ми мислимо да би БиХ морала кренути у то, да аплицира, добије статус кандидата, да се онда направи сцрининг, прегледа законодавство у Босни и Херцеговини и онда стварно крене у преговоре. Током тога се онда може пуно лакше решити тако осетљиво питање као што је Устав, поготово ови механизми - ко седи у којим институцијама и како се ти људи бирају. Зато је то изузетно питање”, каже Стиглмајер. Она је као пример навела Белгију којој је требало девет година да спроведе једну одлуку белгијског суда, која се тицала бирачког права у једном одређеном мешовитом дистрикту. На питање да ли на тај начин она брани лидере БиХ који заиста нису на нивоу свог задатка и одговорности, Стиглмајерова подсећа да су три године изгубљене на томе да се стално договара о питању “Сејдић-Финци”. За то време је, каже, било 130 састанака који су споменути у медијима и више од 40 предлога. “А то није ствар која ће сада променити свакодневни живот у БиХ, чак ако се сада и договори неки механизам како променити Устав. Пуно је важније да БиХ крене у процес придруживања и да се кроз то стварно трансформира. Та одлука Суда за људска права се мора спровести, не може се рећи ''нећемо то'', али питање је када и под којим околностима”, објаснила је она.