Stiglmajer: EK još nije digla ruke od BiH

Evropska komisija još nije digla ruke od Bosne i Hercegovine, tvrdi generalna sekretarka Evropske inicijative za stailnost Aleksandra Stiglmajer (Alexandra Stiglmayer) iako će, kako je rekla, najnoviji izveštaj o napretku BiH u 2013.

Republika Srpska 14.10.2013 | 12:19 Evropska komisija još nije digla ruke od Bosne i Hercegovine, tvrdi generalna sekretarka Evropske inicijative za stailnost Aleksandra Stiglmajer (Alexandra Stiglmayer) iako će, kako je rekla, najnoviji izveštaj o napretku BiH u 2013. godini biti negativan.Stiglmajer je, za radio “Slobodna Evropa”, nakon neuspeha treće runde pregovora lidera BiH sa evropskim komesarom za proširenjem Štefanom Fileom o ustavnim promenama i mehanizmu koordinacije, rekla da lideri najuticajnijih stranaka u BiH treba opet međusobno da pregovaraju. Potom će, kaže, uslediti i novi sastanak u Briselu. “To znači da još ima neke nade. Nažalost, sada su pokrenuli proceduru za smanjenje pomoći Bosni i Hercegovini u ovoj godini, i to za prilično veliki iznos od 47 miliona evra. To je pomoć za izgradnju infrastrukture, pomoć malim i srednjim preduzećima i takve stvari. Ako dođe do dogovora, ta će se procedura odmah zaustaviti”, navela je ona. Stiglmajer kaže da Komsiija povećava pritisak, ali i dalje traži da se dođe do rešenja. “To rešenje mora doći iz Bosne. Neki lideri su rekli da bi im najdraže bilo da međunarodna zajednica to nametne, ali - ta vremena su prošla. To mora doći iz BiH. Evropska komisija s pravom kaže: ako BiH hoće da krene u proces pridruživanja, mora da nauči da neka pitanja rešava sama”, kaže Stiglmajer i dodaje da BiH ne može više da traži od visokog predstavnika ili Evropske komisije da preuzmu tu ulogu i resavaju problem. Upitana šta su njeni argument da sprovođenje presude Evopskog suda u predmetu “Sejdić-Finci” ne treba da bude uslov za podnošenje aplikacije BiH za članstvo u EU, Stiglmajer kaže da BiH prvo treba da krene ka statusu kandidata pa onda da se napravi skrining u zakonodavstvu. “Mi mislimo da bi BiH morala krenuti u to, da aplicira, dobije status kandidata, da se onda napravi scrining, pregleda zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini i onda stvarno krene u pregovore. Tokom toga se onda može puno lakše rešiti tako osetljivo pitanje kao što je Ustav, pogotovo ovi mehanizmi - ko sedi u kojim institucijama i kako se ti ljudi biraju. Zato je to izuzetno pitanje”, kaže Stiglmajer. Ona je kao primer navela Belgiju kojoj je trebalo devet godina da sprovede jednu odluku belgijskog suda, koja se ticala biračkog prava u jednom određenom mešovitom distriktu. Na pitanje da li na taj način ona brani lidere BiH koji zaista nisu na nivou svog zadatka i odgovornosti, Stiglmajerova podseća da su tri godine izgubljene na tome da se stalno dogovara o pitanju “Sejdić-Finci”. Za to vreme je, kaže, bilo 130 sastanaka koji su spomenuti u medijima i više od 40 predloga. “A to nije stvar koja će sada promeniti svakodnevni život u BiH, čak ako se sada i dogovori neki mehanizam kako promeniti Ustav. Puno je važnije da BiH krene u proces pridruživanja i da se kroz to stvarno transformira. Ta odluka Suda za ljudska prava se mora sprovesti, ne može se reći ''nećemo to'', ali pitanje je kada i pod kojim okolnostima”, objasnila je ona.