Хрвати разочарани Европском унијом

Након првих сто дана хрватског чланства у Европској унији остало је само - разочарање.

Република Српска 13.10.2013 | 19:35 Након првих сто дана хрватског чланства у Европској унији остало је само - разочарање. Нема више илузија да ће Хрватском тећи мед и млеко и остала је само изјава министра финансија Славка Линића да ће грађане чланство у ЕУ следеће године више да кошта него што ће се кроз фондове добити. „Првих сто“ за Хрватску су били дословно поразни. Донета је одлука о коначној распродаји Хрватске, лекари су у највећем штрајку икада организованом и због тога је отказано 4.000 операција, због ћирилице су се чекићем разбијале двојезичне плоче, пред Европом се Загреб показао неуверљивим поготову након срамног маневра да се већ усклађени закон са европском праксом мења три дана пред улазак у ЕУ. А након краха са Лексом Перковић Хрватска је заоштрила односе и са Мађарском, тражећи да буде ухапшен први човек МОЛ-а Золт Хернади, јер се није одазвао на судски позив као сведок. Од снижења цена хране нема ни говора, школовани млади људи грчевито пакују кофере и планирају одлазак у свет, а Хрватска бележи рекордне дефиците и потпуну рупу у буџету. Списак свега што се догађало у првих сто дана чланства, а што је крајње онерасположило ионако депресивне Хрвате, био би још подужи. Остао је песимизам, јер мало ко уопште више верује влади, опозицији и политичарима, а гарнитура Зорана Милановића добија бедну „двојку“ у анкетама о расположењу грађана. Од свих оних фраза о бољем животу у ЕУ, које су се вукле у дугим годинама преговарања са Бриселом, није остало ништа и данас већина уопште и не спомиње Европску унију, а мало ко се и сећа ватромета који је 1. јула донео двадесет и осму звездицу европској породици. Старе теме из подрума историје - од усташа до партизана, четника до комуниста - експлодирале су пуном снагом. Да је неко преспавао двадесетак година чинило би му се да се ништа није променило од деведесетих. Опет се преко ТВ екрана говори како је преостала шачица Срба највећи хрватски проблем. Уместо да се разговара о пројектима које би Европа могла да подржи, све се враћа на старе поделе и мржње, а политика, уместо да гаси ватру, још долива бензин. Илузије о бољем животу у ЕУ истопиле су се у свега сто дана. Прва два одликаша из састава бивше Југославије, Словенија и Хрватска, сада гледају само да одрже главу изнад воде. О будућности, пре свега генерација које долазе, нико у овом часу и не размишља. Треба само преживети. ЕХ, ТИ КАДРОВИ НајтуЖније је ипак младима, а анкете су показале да сваки други још увек живи са родитељима, јер не могу до властитог стана. Расте и број незапослених, а како следе најављени стечајеви у појединим великим фирмама, ко зна колико ће људи наредних месеци да тумара око завода за запошљавање узалуд тражећи посао. Истовремено, пуни се директорски кадар у јавним предузећима, па хрватска Електропривреда прима нових шест директора, седам помоћника чланова управе и новог члана управе. Све чекају, наравно, аутомобили, мобилни телефони, картице...