Hrvati razočarani Evropskom unijom

Nakon prvih sto dana hrvatskog članstva u Evropskoj uniji ostalo je samo - razočaranje.

Republika Srpska 13.10.2013 | 19:35 Nakon prvih sto dana hrvatskog članstva u Evropskoj uniji ostalo je samo - razočaranje. Nema više iluzija da će Hrvatskom teći med i mleko i ostala je samo izjava ministra finansija Slavka Linića da će građane članstvo u EU sledeće godine više da košta nego što će se kroz fondove dobiti. „Prvih sto“ za Hrvatsku su bili doslovno porazni. Doneta je odluka o konačnoj rasprodaji Hrvatske, lekari su u najvećem štrajku ikada organizovanom i zbog toga je otkazano 4.000 operacija, zbog ćirilice su se čekićem razbijale dvojezične ploče, pred Evropom se Zagreb pokazao neuverljivim pogotovu nakon sramnog manevra da se već usklađeni zakon sa evropskom praksom menja tri dana pred ulazak u EU. A nakon kraha sa Leksom Perković Hrvatska je zaoštrila odnose i sa Mađarskom, tražeći da bude uhapšen prvi čovek MOL-a Zolt Hernadi, jer se nije odazvao na sudski poziv kao svedok. Od sniženja cena hrane nema ni govora, školovani mladi ljudi grčevito pakuju kofere i planiraju odlazak u svet, a Hrvatska beleži rekordne deficite i potpunu rupu u budžetu. Spisak svega što se događalo u prvih sto dana članstva, a što je krajnje oneraspoložilo ionako depresivne Hrvate, bio bi još poduži. Ostao je pesimizam, jer malo ko uopšte više veruje vladi, opoziciji i političarima, a garnitura Zorana Milanovića dobija bednu „dvojku“ u anketama o raspoloženju građana. Od svih onih fraza o boljem životu u EU, koje su se vukle u dugim godinama pregovaranja sa Briselom, nije ostalo ništa i danas većina uopšte i ne spominje Evropsku uniju, a malo ko se i seća vatrometa koji je 1. jula doneo dvadeset i osmu zvezdicu evropskoj porodici. Stare teme iz podruma istorije - od ustaša do partizana, četnika do komunista - eksplodirale su punom snagom. Da je neko prespavao dvadesetak godina činilo bi mu se da se ništa nije promenilo od devedesetih. Opet se preko TV ekrana govori kako je preostala šačica Srba najveći hrvatski problem. Umesto da se razgovara o projektima koje bi Evropa mogla da podrži, sve se vraća na stare podele i mržnje, a politika, umesto da gasi vatru, još doliva benzin. Iluzije o boljem životu u EU istopile su se u svega sto dana. Prva dva odlikaša iz sastava bivše Jugoslavije, Slovenija i Hrvatska, sada gledaju samo da održe glavu iznad vode. O budućnosti, pre svega generacija koje dolaze, niko u ovom času i ne razmišlja. Treba samo preživeti. EH, TI KADROVI NajtuŽnije je ipak mladima, a ankete su pokazale da svaki drugi još uvek živi sa roditeljima, jer ne mogu do vlastitog stana. Raste i broj nezaposlenih, a kako slede najavljeni stečajevi u pojedinim velikim firmama, ko zna koliko će ljudi narednih meseci da tumara oko zavoda za zapošljavanje uzalud tražeći posao. Istovremeno, puni se direktorski kadar u javnim preduzećima, pa hrvatska Elektroprivreda prima novih šest direktora, sedam pomoćnika članova uprave i novog člana uprave. Sve čekaju, naravno, automobili, mobilni telefoni, kartice...