Вуковар на рубу инцидента

Две ћириличне табле поново су постављене у Вуковару, а испред њих су ограде које спречавају да буду скинуте.

Република Српска 13.10.2013 | 13:45 Две ћириличне табле поново су постављене у Вуковару, а испред њих су ограде које спречавају да буду скинуте. У граду је примећен и већи број полицајаца, а стање је на рубу је инцидента.Наиме, истовремено док су скидали плочу са зграде општине Бискупија у месту Косово крај Шибеника, у Вуковару су поново постављене две ћириличне плоче. Пред зградама Пензијског осигурања и Завода за запошљавање постављене су и безбедносне ограде, праве барикаде, које ”чувају” да плоче не буду поново скинуте, а у граду је примећен и већи број полицајаца. Стање у Вуковару на рубу је инцидента, а Штаб за одбрану хрватског Вуковара, иако нигде није регистрован, све више постаје незаобилазна ”институција” која кроји живот у том граду. Хрватска влада чини све да покаже како институције власти функционишу и како пројект двојезичности функционише. Провођење уставног закона који омогућује двојезичност гаранција је да правна држава функционише, а последњих дана се чинило да је Вуковар постало место где хрватска власт нема снаге да обезбеди нормално функционисање живота. Међутим, у том рату плочама посве је јасно да победника неће да буде и да наставак постављања и рушења ћириличних табли може да доведе до још већег погоршања међунационалних односа у Хрватској. Проблем са двојезичности већ се из Вуковара шири и у друга места у којима живе Срби, које све више постају таоци страначких обрачуна владајућег СДП-а и опозицијског ХДЗ-а. Код тога се мањинска права узимају само као повод све снажнијег конфронтисања хрватске деснице и левице, а права Срба или другим мањина у Хрватској мало истински занимају и актуалну власт и опозицију. Брисел је по страни, јер европска пракса проблем двојезичности оставља свакој држави и институције Европске уније ту немају утецаја. Али, из Брисела се помно прати све што се догађа у Хрватској, јер догађаји последњих дана неодољиво подсећају на деведесете. Створена је атмосфера која мањински народ, у овом случају Србе у Хрватској, доводи у крајње неугодан положај, успркос чињеници да је у Хрватској остао занемарив број Срба у односу на деведесете године. За потпредседницу хрватске владе и шефицу дипломатије Весну Пусић на делу је мала, али агресивна скупина која диктира догађаје у Вуковару, а то се очито односи на чланове Штаба за одбрану хрватског Вуковара. Премијеру Зорану Милаховићу смета и сам назив, јер га подсећа на ратну терминологију, али и Пусићева тврди да би се премијер морао што пре да сусретне и разговара и са њима. Председник Иво Јосиповић такође се заузима за дијалог, али су до сада пропали сви покушаји да се седне за сто. А у хрватској јавности створен је негативни дојам према двојезичности, тако да готово седамдесет одсто грађана сматра да треба одложити постављање ћириличних табли у Вуковару, јер ”још није време”.