Промјена климе - 2047. Београд ће прокључати

Глобално загревање планете, започето у индустријској ери неконтролисаном емисијом ЦО2 у атмосферу, стиже ускоро на наплату.

Република Српска 12.10.2013 | 21:08 Глобално загревање планете, започето у индустријској ери неконтролисаном емисијом ЦО2 у атмосферу, стиже ускоро на наплату. Генерације које ће живети после 2047. прве ће осетити последице које не могу да се спрече - чести врели летњи таласи и благе зиме без снега, показује истраживање рађено под окриљем УН. “Апокалипса је почела”, овом реченицом светски медији почињу текстове у којима преносе чланак часописа “Натуре”, једног од најпризнатијих научних листова, на тему промене климе. Реч је о истраживању Универзитета на Хавајима, где се налазе референтне лабораторије за мерење концентрације ЦО2 у атмосфери. - Реч је о озбиљној студији и последњим научним сазнањима везаним за климатске промене - објашњава за “Блиц” доцент др Владимир Ђурђевић, стручњак за климатске промене Института за метеорологију Физичког факултета. Рад говори о томе да ће клима 21. века бити веома различита. Најхладнија година после 2047. биће топлија од најтоплијих година у периоду 1860-2005. - То је истина, пројекције климе то заиста показују. Не значи, наравно, да ће у Београду те године бити 54 степена Целзијуса, али ће клима бити значајно различита од данашње. Све званичне пројекције показују да ће право лице климатских промена бити јасно видљиво, а последице веома озбиљне после 2030-2040. године, што се уклапа у ову слику. Већ данас се, због промене климе, осећају озбиљне последице. Чести су дужи топлотни таласи и суше - каже Ђурђевић. Београд 2047. године биће, дакле, место на северној Земљиној хемисфери где ће снежног покривача бити све мање, а таласа летњих врућина све чешће и све дужих. Зорица Барбароша, хидролог у Републичком хидрометеоролошком заводу, сматра да не треба много да се бринемо. - У реду је да се о отопљавању ледника и глобалном загревању брину у Великој Британији или на Гренланду. Ми не треба да се бринемо. Ако и дође до високих температура, неће испарити Сава и Дунав. Имали смо најгору хидролошку ситуацију у Београду 2006. И шта се десило? Да ли је и колико било поплављено? Имамо одличан систем одбране од поплава - каже она. И код нас и у свету постоји снажан отпор међу стручњацима кад је реч о климатским променама. Скептици сматрају да се клима не може тако једноставно процењивати на кратак рок и да су за промене потребне хиљаде година. - Никада се у историји није десило да се нека климатска промена деси за 50 година. То просто не бива. За процене промене климе потребни су неки други параметри о којима је писао, у научно признатој теорији, наш Милутин Миланковић. Недавно је и Рударско-геолошки факултет направио пројекцију енергетских капацитета у наредних 20 година, а да ни у једној реченици није поменуо промену климе. А да заиста следи значајна климатска промена, морала би се наћи у оваквој пројекцији - каже Часлав Станојевић, метеоролог.