Promjena klime - 2047. Beograd će proključati

Globalno zagrevanje planete, započeto u industrijskoj eri nekontrolisanom emisijom CO2 u atmosferu, stiže uskoro na naplatu.

Republika Srpska 12.10.2013 | 21:08 Globalno zagrevanje planete, započeto u industrijskoj eri nekontrolisanom emisijom CO2 u atmosferu, stiže uskoro na naplatu. Generacije koje će živeti posle 2047. prve će osetiti posledice koje ne mogu da se spreče - česti vreli letnji talasi i blage zime bez snega, pokazuje istraživanje rađeno pod okriljem UN. “Apokalipsa je počela”, ovom rečenicom svetski mediji počinju tekstove u kojima prenose članak časopisa “Nature”, jednog od najpriznatijih naučnih listova, na temu promene klime. Reč je o istraživanju Univerziteta na Havajima, gde se nalaze referentne laboratorije za merenje koncentracije CO2 u atmosferi. - Reč je o ozbiljnoj studiji i poslednjim naučnim saznanjima vezanim za klimatske promene - objašnjava za “Blic” docent dr Vladimir Đurđević, stručnjak za klimatske promene Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta. Rad govori o tome da će klima 21. veka biti veoma različita. Najhladnija godina posle 2047. biće toplija od najtoplijih godina u periodu 1860-2005. - To je istina, projekcije klime to zaista pokazuju. Ne znači, naravno, da će u Beogradu te godine biti 54 stepena Celzijusa, ali će klima biti značajno različita od današnje. Sve zvanične projekcije pokazuju da će pravo lice klimatskih promena biti jasno vidljivo, a posledice veoma ozbiljne posle 2030-2040. godine, što se uklapa u ovu sliku. Već danas se, zbog promene klime, osećaju ozbiljne posledice. Česti su duži toplotni talasi i suše - kaže Đurđević. Beograd 2047. godine biće, dakle, mesto na severnoj Zemljinoj hemisferi gde će snežnog pokrivača biti sve manje, a talasa letnjih vrućina sve češće i sve dužih. Zorica Barbaroša, hidrolog u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, smatra da ne treba mnogo da se brinemo. - U redu je da se o otopljavanju lednika i globalnom zagrevanju brinu u Velikoj Britaniji ili na Grenlandu. Mi ne treba da se brinemo. Ako i dođe do visokih temperatura, neće ispariti Sava i Dunav. Imali smo najgoru hidrološku situaciju u Beogradu 2006. I šta se desilo? Da li je i koliko bilo poplavljeno? Imamo odličan sistem odbrane od poplava - kaže ona. I kod nas i u svetu postoji snažan otpor među stručnjacima kad je reč o klimatskim promenama. Skeptici smatraju da se klima ne može tako jednostavno procenjivati na kratak rok i da su za promene potrebne hiljade godina. - Nikada se u istoriji nije desilo da se neka klimatska promena desi za 50 godina. To prosto ne biva. Za procene promene klime potrebni su neki drugi parametri o kojima je pisao, u naučno priznatoj teoriji, naš Milutin Milanković. Nedavno je i Rudarsko-geološki fakultet napravio projekciju energetskih kapaciteta u narednih 20 godina, a da ni u jednoj rečenici nije pomenuo promenu klime. A da zaista sledi značajna klimatska promena, morala bi se naći u ovakvoj projekciji - kaže Časlav Stanojević, meteorolog.