Брисел: Зацементирани ставови

Лидери пет политичких странака у Федерацији још немају договор о провођењу пресуде Суда за људска права у Стразбуру у предмету Сејдић-Финци.

Република Српска 09.10.2013 | 21:54 Лидери пет политичких странака у Федерацији још немају договор о провођењу пресуде Суда за људска права у Стразбуру у предмету Сејдић-Финци.Након осмосатног разговора са шефом Делегације Европске уније у Босни и Херцеговини и специјалним представником ЕУ Петером Соренсеном, у уторак у Сарајеву, ставови политичких лидера остали су непромијењени. Но, могу ли доћи до договора за неколико сати након четири године безуспјешних покушаја? Прије готово четири године Суд за људска права у Стразбуру пресудио је у корист Дерве Сејдића и Јакоба Финција и наложио Босни и Херцеговини да осигура националним мањинама могућност кандидовања за члана Предсједништва БиХ и учешће у раду Дома народа државног парламента. Лидери водећих политичких странака у Босни и Херцеговини много пута су за то вријеме покушавали договорити ово питање и то углавном када је на томе инсистирала међународна заједница, но договор није постигнут. За четири протекле године дефинисано је неколико модела, но нити један од њих није био прихватљив за све. „Ово је мултиетничко друштво, постоји политички плурализам и бојим се да смо већ двије године таоци ситуације да једна странка руши нешто само зато што је то предложила друга. Ми смо имали бошњачки корпус, и ја се надам да ћемо овог пута показати сви један интерес да ријешимо напокон тај проблем“, каже предсједник Савеза за бољу будућност Фахрудин Радончић. Они којих се највише тиче ово питање, Сејдић и Финци кажу да једино међународна заједница може ријешити ово питање. „Ја очекујем да ће међународна заједница прије свега својим најавама о могућим посљедицама, па и непризнавању избора 2014., једноставно довести 'пред зид' данашње бх политичаре“, каже Дерво Сејдић. Стога су челници Европске уније и позвали политичке лидере прије девет дана, али није постигниут договор, те им је дат још један рок. Од састанка у Бриселу у четвртак се много више очекује. Стога је у уторак и организован састанак са шефом Делегације Европске уније у Босни и Херцеговини и специјалним представником ЕУ Петером Соренсеном, но ни то није помогло. Предсједник СДП-а Златко Лагумџија изјавио је по доласку у Брисел, на разговоре бх политичких лидера са званичницима ЕУ о рјешењу за провођење пресуде Европског суда за људска права у случају Сејдић-Финци, како очекује да ће неки договор бити постигнут. "Вјерујем да ће господин Филе изаћи са конкретним приједлозима, јер очигледно је да, ако је до нас самих онда бојим се да рјешење овдје није могуће. Али, сасвим природно, ни када је био договор о Косову, ни то се није десило без активне улоге читаве међународне заједнице, посебно ЕУ", рекао је Лагумџија. Он је навео како очекује "да ће се доћи до неког рјешења" и да ће страначки лидери од ЕУ добити "неку врсту понуде" која би требала да обезбиједи провођење пресуде Сејдић-Финци и самим тим убрзање пута БиХ ка ЕУ. Анализирано је неколико модела које су политичке странке разматрале протеклих мјесеци, но неки од модела су толико суштински различити да је питање могу ли се ставови политичких лидера приближити. Предсједник ХДЗ-а Драган Човић објаснио је модел који су два ХДЗ-а усагласили: „Оно што ми предлажемо јесте да, ако желите бити члан Предсједништва, морате побиједити у бар неком од кантона и жупанија. Другим ријечима, избјегла би се могућност да Хрватима неко бира члана Предсједништва, једнако тако Бошњацима, једнако тако и осталима", навео је Човић. Вођење БиХ ка подјели Предсједник СДП-а Златко Лагумџија ипак тврди да се неким предложеним моделима погоршава постојеће стање. „Модел ХДЗ-ов је стари модел и он је на одређен начин једна неуспјешнија варијанта модела којег су имали са СДА-ом. Та два модела имају једну ствар заједничку, а то је вођење даље Босне и Херцеговине ка подјели и прављење три етнички хомогене територије“, сматра Лагумџија. Чини се да се у предложеним моделима најмање водило рачуна да се омогући националним мањинама и осталима да могу остварити своја права. На крају се све свело на рјешавање хрватског питања у Федерацији, а остваривање права националних мањина поново гурнуто у други план. То потврђује и Зијад Бећировић, директор Међународног института за блискоистоочне и балканске студије. „Пресуда Сејдић-Финци је у овом тренутку најмање битна за те политичке лидере, али је битна да то буде повод да они могу спровести те своје планове“, констатује Бећировић. Стога ни Сејдић и Финци нису оптимисти гледе политичког договора у Бриселу. „Мислим да ће, ослањајући се на домаће политичке елите, то врло, врло тешко ићи. Они ће то користити за своје свакодневне политичке конфронтације, односно придобивање етничког контингента или повећање броја гласача“, каже Дерво Сејдић. Ипак, уколико је до сад и било времена, сада је минут до 12, јер Хрватска је ушла у ЕУ, Србија ускоро добија датум за придруживање, а Босна и Херцеговина, ако се не покрене, остаје изолована од земаља у региону. „Немамо право прокоцкати ових 48 сати. Мислим да су сви модели, све комбинације познате, и ако се истински жели прихватити оно што смо потписали као седам представника странака у Бриселу, уз присуство кључних људи за проширење у Европи, онда је модел ствар технике“, наводи предсједник ХДЗ-а 1990 Мартин Рагуж. Састанак лидера, како је најављено, наставља се у сриједу увече у Бриселу, а у четвртак би требало да имају договор како би се одблокирао европски пут Босне и Херцеговине. Без обзира на то хоће ли постићи компромис или не, у четвртак ће грађани БиХ барем знати да ли је прича о европском путу само фарса или ће бх политичари почети нешто радити како Босна и Херцеговина не би остала црна рупа на Балкану.