Моја прича: Разоткривање пријетњи новинарке "Инсајдера"

Ауторка "Инсајдера" написала книгу у којој ни имена људи ни места радњи нису измењени.

Република Српска 07.10.2013 | 23:40 Ауторка "Инсајдера" написала книгу у којој ни имена људи ни места радњи нису измењени.  Да ли сте икада размишљали како је то бити нечија мета, сазнати оперативне податке из полиције да је неко послао плаћене убице да вас ућуткају и живети скоро четири године под будним оком полицијске пратње? Иако су представници надлежних институција званично захтевали да о овим стварима ћути! Након четири године Бранкица Станковић одлучила је да је време за истину и написала књигу. ТВ Б92 вечерас у 21 сат репризира емисију “Инсајдер- моја прича“ која је рађена по књизи. Књига "Инсајдер, моја прича" је искрено и потресно сведочанство о томе како је физички и психички преживела период у којем је мрежа особа планирала њену ликвидацију, где је све морала бити сколоњена и како је успела да сачува емисију Инсајдер. Бранкица Станковић је написала книгу у којој ни имена људи ни места радњи нису измењена. Веран Матић, главни и одговорни уредник Информативног програма Б92, каже да сва сазнања свих ових година нису смела да изађу у јавност. - Прво она није могла о томе да прича јавно. О свему ономе што јој се догађа, које су то претње… Врло често је осећала и неку врсту неверице од стране колега. Са друге стране, ја сам имао проблем што сам врло често и од ње више ствари знао, покушавао да разумем, добијао све више информација. Такође нисам смео ни њој да говорим, ни да употребим јавност као заштиту - каже Матић. Бранкица Станковић неће давати интервјуе поводом изласка књиге, јер сматра да је све што је имала да каже написала и да ће јавности многе ствари бити јасније, када буду сазнали чиненице о којима је на званичан захтев морала да ћути. - Књига је веома искрена, отворена, и има веома озбиљни документовани део када је реч о самој угорожености. Мислим да ова книга такође може да представља неку врсту преокрета у животу ауторке Бранкице Станковић – додаје Веран Матић. Књига би, према мишљењу Верана Матића, требало да послужи и као извор тема за друге новинаре, али и да буде аларм за побољшање положаја новинара уопште.