Страшно: Родитељи ме тјерали да снимам порниће

Када је имала четири године родитељи су Равен Калиану одвели у филмски студио где је била злостављана испред камера.

Република Српска 07.10.2013 | 13:22 Када је имала четири године родитељи су Равен Калиану одвели у филмски студио где је била злостављана испред камера. Већина њеног детињства је протекла у сексуалном злостављању и снимању истог. Данас је она борац против дечје порнографије. Једна од њених најранијих успомена је када су је родитељи одвели у студио за израду портрета, четрдесетак километара удаљен од њиховог дома. Били су у подруму студија, а тада је дошао још један брачни пар са дететом. "Хоћеш ли да те фотографишемо са овим малим слатким дечаком", упитала је мајка Равен, а потом се повукла у кафетерију студија. То је уједно био почетак агоније дуге петнаест година. Њен отац, иначе учитељ који је изгубио посао, био је насилан према њој и млађем брату, но, све се променило када је Равен почела да "зарађује", одједном је постала очев фаворит, пошто се на конто њеног злостављања породица прехрањивала. Неизбежно, како је одрастала, њена "вредност на тржишту" се смањивала, а филмови које је снимала су постајали све окрутнији. Међутим, током одрастања, како то обично бива са жртвама, научила је да рационализује и негира оно што се дешава у породици. "Сећам се да је мајка говорила: "Ох, она се тога неће сећати", и сама сам почела да верујем у то, да родитељи то раде за добро породице." У међувремену, Равен је одрасла, дипломирала луткарство на факултету драме у Лондону, и решила да исприча свету причу о злостављању деце, јер како каже, то се не дешава "тамо негде, неком другом". Луткарска представа којом она обрађује овај проблем се зове "Ура за Холивуд", где су приказана деца и родитељи кроз банализоване дијалоге. Убрзо је снимљен и филм. Равен је доживела екстремне психолошке сметње као последицу злостављања: од малих ногу почела је да доживљава подвојену амнезију, појаву где су болна искуства блокирана, што доводи до рупа у меморији. У школи је почела да добија флешбекове, болна сећања која су се појављивала на секунде, међутим, нико од наставника није приметио да се нешто дешава јер је Равен имала добре оцене. Међутим, једном од наставника је било сумњиво што је мршава, и позвао ју је на разговор. Равен је поверила неке ствари, али не све, због страха од одмазде, поготово мајчине, која више није била заједно са њеним оцем. Наставник јој је помогао да нађе посао у ресторану како би се што пре осамосталила и скупила новац за колеџ. Поласком на факултет променила је средину и име, и почела да одлази на терапије за жртве силовања. Терапија јој је помогла да почне да живи нормалним животом и успоставља емотивне везе, што је испрва била потешкоћа, јер је љубав повезивала са издајом и повређивањем. "Многи људи који су погледали мој филм питали су како неки родитељ може то да уради свом детету. Свима кажем да се то само поновило, јер и моји родитељи су били злостављани. Они нису имали могућност да добију стручну помоћ, нити свест колико је то што раде погрешно. Важно је схватити да они и слични њима нису рођени зли већ да су оштећени", каже Равен и на крају истиче да морамо препознати болест код таквих људи, а самим тиме и контекст у ком су направили злочине, и тек тада ћемо моћи да реагујемо адекватно.