Strašno: Roditelji me tjerali da snimam porniće

Kada je imala četiri godine roditelji su Raven Kalianu odveli u filmski studio gde je bila zlostavljana ispred kamera.

Republika Srpska 07.10.2013 | 13:22 Kada je imala četiri godine roditelji su Raven Kalianu odveli u filmski studio gde je bila zlostavljana ispred kamera. Većina njenog detinjstva je protekla u seksualnom zlostavljanju i snimanju istog. Danas je ona borac protiv dečje pornografije. Jedna od njenih najranijih uspomena je kada su je roditelji odveli u studio za izradu portreta, četrdesetak kilometara udaljen od njihovog doma. Bili su u podrumu studija, a tada je došao još jedan bračni par sa detetom. "Hoćeš li da te fotografišemo sa ovim malim slatkim dečakom", upitala je majka Raven, a potom se povukla u kafeteriju studija. To je ujedno bio početak agonije duge petnaest godina. Njen otac, inače učitelj koji je izgubio posao, bio je nasilan prema njoj i mlađem bratu, no, sve se promenilo kada je Raven počela da "zarađuje", odjednom je postala očev favorit, pošto se na konto njenog zlostavljanja porodica prehranjivala. Neizbežno, kako je odrastala, njena "vrednost na tržištu" se smanjivala, a filmovi koje je snimala su postajali sve okrutniji. Međutim, tokom odrastanja, kako to obično biva sa žrtvama, naučila je da racionalizuje i negira ono što se dešava u porodici. "Sećam se da je majka govorila: "Oh, ona se toga neće sećati", i sama sam počela da verujem u to, da roditelji to rade za dobro porodice." U međuvremenu, Raven je odrasla, diplomirala lutkarstvo na fakultetu drame u Londonu, i rešila da ispriča svetu priču o zlostavljanju dece, jer kako kaže, to se ne dešava "tamo negde, nekom drugom". Lutkarska predstava kojom ona obrađuje ovaj problem se zove "Ura za Holivud", gde su prikazana deca i roditelji kroz banalizovane dijaloge. Ubrzo je snimljen i film. Raven je doživela ekstremne psihološke smetnje kao posledicu zlostavljanja: od malih nogu počela je da doživljava podvojenu amneziju, pojavu gde su bolna iskustva blokirana, što dovodi do rupa u memoriji. U školi je počela da dobija flešbekove, bolna sećanja koja su se pojavljivala na sekunde, međutim, niko od nastavnika nije primetio da se nešto dešava jer je Raven imala dobre ocene. Međutim, jednom od nastavnika je bilo sumnjivo što je mršava, i pozvao ju je na razgovor. Raven je poverila neke stvari, ali ne sve, zbog straha od odmazde, pogotovo majčine, koja više nije bila zajedno sa njenim ocem. Nastavnik joj je pomogao da nađe posao u restoranu kako bi se što pre osamostalila i skupila novac za koledž. Polaskom na fakultet promenila je sredinu i ime, i počela da odlazi na terapije za žrtve silovanja. Terapija joj je pomogla da počne da živi normalnim životom i uspostavlja emotivne veze, što je isprva bila poteškoća, jer je ljubav povezivala sa izdajom i povređivanjem. "Mnogi ljudi koji su pogledali moj film pitali su kako neki roditelj može to da uradi svom detetu. Svima kažem da se to samo ponovilo, jer i moji roditelji su bili zlostavljani. Oni nisu imali mogućnost da dobiju stručnu pomoć, niti svest koliko je to što rade pogrešno. Važno je shvatiti da oni i slični njima nisu rođeni zli već da su oštećeni", kaže Raven i na kraju ističe da moramo prepoznati bolest kod takvih ljudi, a samim time i kontekst u kom su napravili zločine, i tek tada ćemo moći da reagujemo adekvatno.