Лоше оцјене за Владу Хрватске

Редовно мјесечно истраживање ЦРО Демоскоп показује потпуни губитак позитивног учинка хрватског уласка у ЕУ како на перцепцију рада Владе тако и премијера.

Република Српска 05.10.2013 | 14:46 Редовно мјесечно истраживање ЦРО Демоскоп показује потпуни губитак позитивног учинка хрватског уласка у ЕУ како на перцепцију рада Владе тако и премијера.Томе је свакако припомогао спор Владе Хрватске с Европском комисијом око временског ограничења у тзв. Леx Перковић, за изручење починилаца тешких кривичних дјела. Тако је Влада у октобру на самом дну повјерења и с најнижом оцјеном за свој рад, док је премијер Зоран Милановић добио значајно више гласова у избору за најнегативнијег хрватског политичара, преноси портал Индеx.хр. Истраживачи наводе да Влада РХ у свом двадесетом и првом мјесецу од потврде у Хрватском сабору ужива подршку 30,3 одсто хрватских грађана у односу септембарских 37,3 одсто, док Владину политику не подржава 55,1 према 45,5 посто грађана у септембру. Тако је овог мјесеца Влада за свој рад добила најслабију оцјену у овом мандату (2,21 према прошломјесечној 2,39), док је на почетку мандата у фебруара 2012. та оцјена износила 3,10. Ипак, на листи странака владајућа СДП је и даље на првом мјесту, са 25 одсто гласова подршке. Главној опозиционој странци ХДЗ-у је заустављен раст па је овог мјесеца подржава 21,9 одсто анкетираних (према 22 одсто у септембру). Забиљежен је, међутим, врло висок удио хрватских грађана који не знају за кога би гласали -23,5 одсто испитаних. Предсједник Хрватске Иво Јосиповић је и даље најпозитивнија личност са 40,1 одсто гласова. Премијер Милановић је пети с подршком од 3,1 (у септембру 3,7 одсто анкетираних), док је његов главни политички ривал,лидер ХДЗ, Томислав Карамарко с 2,2 одсто подршке на седмом мјесту. Врх љествице негативног доживљаја хрватских политичара већ девети мјесец заредом држи Карамарко с 30,8 одсто гласова, а Милановић је на другом мјесту с 26,8 одсто гласова, што је значајни пораст у односу на прошломјесечних 20,8 одсто. Тај пораст негативног доживљаја премијера директна је посљедица његове политике коју је манифестовао у септембру, у чему се посебно истицао спор с ЕК, поводом Леx Перковић, оцјењују истраживачи. Тај спорни закон је у октобру био најважнија тема за 32,4 одсто хрватских грађана, слиједи привредна криза с 16,8 одсто и догађаји везани за двојезичност и ћирилицу у Вуковару са 12,7 одсто гласова, преноси портал.