Из Србије изнијета 51 милијарда долара од пљачке

Моћни домаћи инсајдери у Србији су преко офшор фирми, на туђе име, куповали багателно домаћа предузећа из којих су извлачили средства и пребацивали у иностранство.

Република Српска 05.10.2013 | 10:28 Моћни домаћи инсајдери у Србији су преко офшор фирми, на туђе име, куповали багателно домаћа предузећа из којих су извлачили средства и пребацивали у иностранство. Десетине милијарди долара је опљачкано и изнето из Србије након 2000. кроз разне илегалне трансакције, помиње се цифра од 51 милијарду долара, каже за Радио Слободна Европа Мајкл Хадсон,  уредник у „Међународном конзорцијуму за истраживачко новинарство“ и један од аутора текста на нашој страници „Како су уништавани Навип, Фиделинка и Агрохем“. Хадсон је, иначе, аутор запажене књиге „Чудовиште“ (Тхе Монстер) у којој, између осталог, анализира улогу Волстрита (Тхе Wаллстреет) у светском финансијском систему. Он истиче да су велике банке и финансијске институције кључне за функционисање офшор зона.  „Новац је можда формално у власништву компанија на Куковим острвима у Јужном Пацифику. Међутим, веома често офшор компанија има рачун у банци у Њујорку, Лондону или Швајцарској. Дакле, бизнисмени који трансферишу свој новац преко офшор територија широм света увек се ослањају на неку велику банку“, наглашава Хадсон који говори за РСЕ и о томе како је дошао до поверљивих информација које су 160 пута обимније од Викиликса, да ли одлучујућу реч у економској политици САД има Бела кућа или Волстрит. РСЕ: Ми смо свих ових година слушали на Балкану о разним врстама злоупотреба, моћним инсајдерима који су куповали фирме током приватизације али под туђим именом. Међутим, увек је било тешко конкретно доказати ко су та лица, на који начин је функционисао тај механизам преузимања? Хадсон: Главни и одговорни уредник „Међународног конзорцијума истраживачких новинара“ добио је пре две године поштом хард диск са документима ко су власници, односно ко је покренуо бизнис у офшор зонама широм света, пре свега на Карибима, Девичанским острвима, затим Сингапуру и Куковим острвима на Пацифику. Ми у последњих годину и по дана проверавамо те информације, на чему је ангажовано више од 100 репортера у многим земљама. Позивали смо и власнике фирми који се налазе у тим документима да бисмо чули и другу страну приче. Тек након 15 месеци детаљног истраживања објавили смо први текст. РСЕ: Кажете да је ваш шеф добио хард диск. Можете ли нам рећи ко му је послао те информације, да ли је реч о некој институцији, групи, појединцу? Хадсон: То је поверљив извор, односно извори. У питању су интерни документи о две фирме са седиштем на Девичанском острву, односно Сингапуру, које су специјализоване за отварање офшор компанија и других пословних структура за људе који желе да послују из сенке, да стекну предност од тајновитог офшор пословања. Неке од информација су старе чак и 30 година, укључујући имејлове, затим извештаје са рачуна, који показују на који начин су основане поједине офшор компаније и за коју намену, односно у чије име. То је веома важно јер је уобичајено у офшор свету да се не зна идентитет стварног власника, већ се у његово име појављује формални власници акција и директори, који за то добијају провизију. Када се надлежни распитују за активности такве фирме, они углавном кажу да немају појма о чему се ради и понекад заиста не знају ко је њен стварни власник. РСЕ: Разумем да не можете да откријете извор, али ме интригира ко је имао интерес да се обелодане ти подаци, као и моћ да дође у њихов посед? Хадсон: Од идентитета и мотива извора за нас је много важнији квалитет информација које нам је проследио, а у шта смо се провером уверили. Наш мотив је да обелоданимо јавности широм света информације о функционисању офшор система. РСЕ: У чему је специфичност Србије у тој глобалној сивој зони пословања? Хадсон: У приватизацији су у последњих десетак година учествовали и моћни инсајдери који су преко офшор фирми, на туђе име, куповали багателно домаћа предузећа, остварујући огроман профит „испумпавањем“ њихове вредности, односно пребацивањем новца на своје офшор рачуне. Због такве праксе, многа приватизована предузећа су Србији су пропала. РСЕ: Кажете моћни инсајдери. Да ли то значи да српска држава није била ефикасна, или су њени значајни делови, такође, били директно укључени у такву, нелегалну приватизацију? Хадсон: Након демократских промена у октобру 2000, ново прозападно руководство је обећало грађанима просперитетније друштво. У том циљу покренули су, између осталог, приватизацију државних предузећа како би привукли стране инвестиције а што би, како су обећавали, требало да омогуће веће плате запослених. Међутим, проблем је у томе што Агенција за приватизацију није осигурала да купац не отуђи имовину предузећа и избаци раднике на улицу. У Закону у приватизацији је било много правних празнина. Купац није био обавезан да обелодани свој идентитет, или власничку структуру своје компаније. Тако се у неколико стотина приватизација страни купац само формално појављивао, а у позадини је био домаћи, моћан и близак властима бизнисмен који је користио офшор компанију да би преузео домаће предузеће, кога би потом лишио имовине, пребацио је у иностранство, а радници су остајали без посла. РСЕ: Шта вам је као странцу било најупечатљивије у спорним приватизацијама у Србији? Хадсон: Најдубљи утисак је оставио случај Агрохема, пре свега податак да је уплатио 6,9 милиона долара на офшор рачун новог власника и то уочи свог банкрота.