Холбрук мислио да је тешко изговорити Република Српска

Име мањег ентитета у Босни и Херцеговини, Република Српска, погрешно је одабрано у вријеме када се босански рат приближавао крају, 1995.

Република Српска 04.10.2013 | 17:32 Име мањег ентитета у Босни и Херцеговини, Република Српска, погрешно је одабрано у вријеме када се босански рат приближавао крају, 1995. године, изјавио је за АА Данијел Сервер, професор управљања конфликтима и виши стручни сарадник Центра за трансатланске односе при Универзитету "Јохн Хопкинс". Коментаришући новообјављене документе ЦИА-е (око 300 њих) о рату у БиХ, који су јавно презентовани на симпозију "Босна, обавјештајни подаци и Цлинтоново предсједништво" у Литл Року, Арканзас, бивши амбасадор САД и специјални изасланик за Балкан Данијел Сервер је изјавио за АА да се документи још требају анализирати и темељито прочитати. Но, на питање зашто се администрација тадашњег америчког предсједника Била Клинтона у Дејтону 1995. сложила са одабиром имена "Република Српска", што се још увијек сматра непоштеним, јер су на тај начин починитељи награђени и жртве прошлог рата у Босни и Херцеговини увријеђене, посебно босански муслимани, Сервер је одговорио да су званичници САД-а такођер имали сумње о томе: "На питање о 'Републици Српској', Ричард Холбрук нагнуо се према мени на прослави десете годишњице Дејтона (2005) која се одржавала на Америчком институту за мир, и упитао да ли је направио грешку што је дозволио да тај термин буде употријебљен за име ентитета. Мој одговор је био 'да'. У вријеме одлуке (крајем 1995.) Холбрук се преварио мислећи да је то име тешко за изговорити и да га нико у међународној заједници неће користити. Није био управу", сматра Сервер. У међувремену, неки историчари, дипломати и новинари су већ тврдили да декласификовани документи обавјештајне службе неће много помоћи да се сазна више о рату у БиХ - да они не садрже много више од онога што се већ зна из архивских докумената и најпродаванијих аутобиографија. Године 2004. предсједник Клинтон објавио је књигу својих мемоара "Мој живот" од 1.000 страница у којој недостају неки обични одговори на тешка питања о Босни. Документи које је ЦИА прикупила о Босни садрже постигнућа Клинтонове администрације у посредовању Дејтонског споразума и окончању четверогодишњег сукоба на Балкану. Дејтонски споразум је важан за нас На питање о Дејтонском мировном споразуму, постигнутом у новембру 1995, и да Wасхингтон неће лахко одустати од овог дипломатског достигнућа у Босни, Сервер каже: "Тај споразум је имао свој значај и Американци не би жељели видјети како се његова постигнућа негирају." "Дуже од једне деценије аналитичари упозоравају да је Дејтонски мировни споразум достигао свој врхунац и да више служи политичарима него обичним људима. Они кажу да је дејтонски политички оквир обиљежен многим недостацима којима су услиједили селективни избори локалних политичара у Босни. Недавно је високи дипломата САД-а Филип Рикер, замјеник помоћника државног секретара, на бироу за европске и еуроазијске послове изјавио да Дејтонски споразум локални босански политичари користе како би сачували свој 'статус qуо' и своје економске интересе." "Тако, речено, они (Американци) су већ одавно дошли до закључка да дејтонски устав треба бити измијењен, не само да би се удовољило питању 'Сејдић-Финци'. Но, на Босанцима је да покажу политичку вољу и формулу како би се одрадило оно што је потребно", казао је Сервер. У његовом обраћању на симпозијуму у којем је један бивши предсједник САД-а по први пут учествовао у догађају декласификације ЦИА докумената, Клинтон је рекао да америчка јавност није захтијевала војну интервенцију у Босни прије скоро двадесет година. Клинтон је рекао да Америка треба бити поносна на своје посредовање у склапању мира у Босни 1995. године. У уторак је ЦИА у сарадњи са "Wиллиам Ј. Цлинтон" предсједничком библиотеком у Литл Року, у Арканзасу, објавила нове декласифициране документе о обавјештајним подацима и предсједничкој политици током рата у БиХ од 1992. до 1995. године.