Додик потрошио 20 милиона КМ за лобирање

Ако је судити према подацима из регистра лобистичких кућа и представништава у Министарству правде Сједињених Америчких Држава (САД), који отворено раде за интересе Владе Републике Српске (Влада РС), тај босанскохерцеговачки ентитет је много више држава него сама Босна и Херцеговина, што је још један у низу парадокса у земљи која је највише била погођена ратовима на простору бивше Југославије, извјештава Анадолу Агенцy (АА).

Република Српска 01.10.2013 | 22:55 Ако је судити према подацима из регистра лобистичких кућа и представништава у Министарству правде Сједињених Америчких Држава (САД), који отворено раде за интересе Владе Републике Српске (Влада РС), тај босанскохерцеговачки ентитет је много више држава него сама Босна и Херцеговина, што је још један у низу парадокса у земљи која је највише била погођена ратовима на простору бивше Југославије, извјештава Анадолу Агенцy (АА).Наиме, у званичном регистру Министарства правде САД-а (Департмент оф Јустице), постоји пет лобистичких кућа, представништава и иницијатива који транспарентно лобирају за интерес Републике Српске у Wасхингтону, док за интересе државе БиХ, барем судећи по овом регистру, не лобира нико. Када у претраживач регистра укуцате ''Босниа'' добијете списак компанија које раде за интересе РС! Анализа Сунлигхт фондације, невладине организације која дигитализује и процесира податке владе, показује да је од свих страних влада у 2009. години, РС била трећи највећи потрошач у лобирању. Према том извјештају, Кајмански отоци су били на првом мјесту те године, трошећи 7,8 милона долара, већином на туризма. Уједињени Арапски Емирати су на другом мјесту по потрошњи од 5,3 милиона, првенствено лобирајући за економске интересе. Република Српска је на трећем мјесту са преко 4,6 милиона долара, но Додикова улагања у лобисте с годинама су расла. Једна од Додикових лобистичких кућа је ''Тхе Лаурус Цонсултинг Гроуп'', утјецајна компанија за консултинг у менаџменту и односима међу владама, која је ''специјализирана за рјешавање стратешких изазова''. ''Специјализирани су за стратешко планирање, односе међу владама, јавну дипломатију, медијску стратегију и развој бизниса'', наводи се у подацима о овој компанији. За Додика раде од марта 2011. године. На челу ове конзултантске куће је њен оснивач Орен Магнезy из Израела који је од септембра 1999. год августа 2008. године био један од људи из најближег круга бившег премијера Израела Ариела Схарона, који је на дужности био од 2001. до 2006. године када је доживио срчани удар и пао у кому. Од тада се Схаронов живот одржава уз помоћ апарата, а чланови његове породице су изјавили да понекад отвори очи. Такођер, Магнезy је радио и за владу Ехуда Олмерта, који је прошле године осуђен за корупцију. Орен Магнезy има огромно искуство у врху изралеских власти и био је на више важних функција у кабинету израелског премијера, укључујући и његово савјетовање, посредништво између премијера и Кнессета, радио је и на питањима Газе и Западне Обале, интеграцији ''арапске мањине у израелско друштво''. Додикове везе са Израелцима поједини аналитичари доводе у везу са  његовим пријатељством са бивши министром вањских послова Израела, вођом крајње деснице Авигдором Либерманом који је до сада у више наврата приватно боравио у бх. ентитету РС. Либерман је обилазио природне љепоте БиХ и играо тенис, вечерао у бањалучким ресторанима. Додик је прошле године прецизирао да се са Либерманом, што званично што незванично, досад састао шест пута. Ђеутим, против Либермана је прошле године у његовој земљи подигнута оптужница која га терети за превару, те су отад спласнуле и везе два званичника. Додик се посљедњих година састајао и са другим највишим званичницима Израела, па и са предсједником Шимоном Пересом приликом посјета Израелу јануара 2012. године и 2010. године. У компанији ''Абоут Пицард Кентз & Роwе'' из Wасхингтон, која, такођер, савјетује Додика дјелују експерти за међународно право, у међународним тужбама и арбитрацији, међународној трговини и инвестицијама, у заговарњима у име клијената, страних влада и међународних организација, у вези међународне политике и односима са Америком. Заступају компаније пред судовима у САД-у и пред међународним судовима. За интересе Владе РС лобирају од маја 2009. године. У првој половици 2011. године, Влада РС је потрошила преко 1,7 милиона долара на компанију ''Пицард Кентз и Роwе''. Трећи Додиков лобиста је ''Тхе Мyрмидон Гроуп, ЛЛЦ'' мала компанија (основана 2007. године) са сједиштем у Неw Yорку и представништвом у Кијеву. Ради са инвеститорима и корпорацијама које покушавају да уђу на тржиште у Украјини и Источној Европи. Такођер, савјетују источноеврпске, односно украјинске компаније које покушавају да уђу на тржишта Сјеверне Америке Европе, латинске Америке, Блиског Истока, Африке. Имају клијнете из Америке, Италије, Велике Британије, Канаде, Пољске и Украјине. Владу РС савјетују по питањима инвестиција и о приступу ка тхинк-танк заједници, аналитичарима и медијима у САД. Уз Додика и Владу РС су од августа 2011. године. Адриан Каратнyцкy, оснивач и партнер у овој компанији био је на челу ''Фреедом Хоусе'' организације, одавао савјете пољском покрету Солидарност, радио са украјинским реформистима, био у врху првог Wорлд Форум он Демоцрацy (2000). Пише за ''Фореигн Аффаирс'', тхе ''Wасхингтон Пост'', ''Неwсwеек'', анд тхе ''Wалл Стреет Јоурнал''. Ту је и ''Инновативе Глобал Инитиативес анд Солутионс, ЛЛЦ'' који за Владу РС ради од фебруара 2012. године. Према извјештајима Балкан Инсигхта, РС је само у 2010. потрошила скоро 5 милиона долара у САД-у, а у укупноскоро 13 милона, у периоду од 2007 до 2011 године. Од августа ове године у САД-у дјелује и Представништво РС у Wасхингтону на чијем је челу познати аналитичар, колумниста београдске ''Политике'' Обрад Кесић, који се у улози аналитичара појављивао и на ЦНН, ББЦ и другим утјецајним медијима. Он сматра да је РС у задњих шест или седам година, водећи координирану акцију у Америци, већ много тога постигла. Говорећи о лобиситичкој политици РС и њеним успјесима Кесић се враћа на прошлости и период од прије осам година прије повратка Милорад Додика на власт. ''Ситуација за Републику Српску је била врло тешка у односу са високим представником и са једним делом међународне заједнице. Ја бих само подсетио на пар чињеница. Тада је већ било више надлежности пребачених од Републике Српске на ниво заједничке државе, а преко, по мом мишљењу, нелегалних и насилних одлука високих представника. Тада такође се говорило о потреби да се ствара БиХ на основу веће централизације и јаке државе. Дејтонски споразум се је мењао по вољи високог представника и његових спонзора у међународној заједници. Једноставно, Република Српска се налазила на ивици да изгуби скоро све најважније надлежности које јој је гарантовао Дејтонски споразум. Тада Додик као председник Владе РС изграђује једну нову одлучнију политику која је имала за циљ одбрану виталних интереса РС, изградњу бољих односа са међународном заједницом и стварање једног бољег и прихватљивијег оквира за РС у изградњи заједничке државе са Федерацијом'', говори Кесић за Анадолу Агенцy. Кесић је објаснио како је Додик тада, а да би постигао жељени циљ, изградио капацитет институција РС и формирао један тим за утјецај на међународну заједницу како би поставили ''нови правац у тим односима за РС''. ''Што се тиче питања високог представника и покушаја да се прави више централизована држава у БиХ, он је организовао лобисте, међународне адвокате и друге међународне стручњаке, а уз то РС је почела да отвара своја предстасвништва у важним центрима међународне економије и политике. У том контектсту, онда када погледамо садашњу ситуацију видимо да у великој мери нико више не говори о будућности БиХ на основу високо централизоване државе. РС је успела да заустави пребацивање надлежности на заједничку државу и однос са европском унијом, Америком и другим важним земљама је стављен на здравији темељ, где можда нема нека велика љубав, али постоји заједнички интерес и нешто што није било раније, а то јесте поштовање и прихватање интереса РС као легитимна и валидна од стране међународне заједнице. То говори, барем за мене, да је та акција РС била успешна'', говори Кесић анализирајући успјехе Додикових лобиста у свијету. - Гдје су паре и инвестиције - С друге стране, опозиција и дио медија оптужују Додика да не виде шта је РС добила лобирањем, питајући се гдје су паре и инвестиције које долазе од тих активности? Казали су како се боје да су то ''узалуд бачене паре''. Партија демократског прогреса (ПДП) раније је тражила да се истражи ''како је потрошено више од 20 милиона КМ из буџета РС-а у посљедње четири године за тзв. лобирање за интересе РС-а у свијету''. Влада Републике Српске само је у прошлој години потрошила око два и по милиона еура на тајне уговоре за потребе лобирања. Ентитетско Министарство за економске односе и регионалну сарадњу потписало је два таква уговора са страним компанијама које, како је наведено за потребе Владе, врше савјетовање, заступање и пружање консултантских услуга. Највише новца је отишло на лобирање у Београду и Москви, потом слиједе Брисел и Беч, а Додиковој власти важна дестинација био је и Израел. Поједини аналитичари замјерају политици лобирања из РС јер се она може тумачити и на уштрб Босне и Херцеговине. Истичу се њени дијелови, а на нивоу државе не постоји заједничка политика, нити уопће политичка воља којом би се промовисали позитивни интереси Босне и Херцеговине. - Бошњачке свађе - Кесић се слаже с оцјенама да БиХ тренутно нема ефикасно лобирање у свијету ''као што је једном имала за време ратова''. ''У великој мери то је резултат прво и првенствено политичке свађе између бошњачких странака и политичких лидера, где и оно лобирање које постоји, у суштини је лобирано за  страначке, личне и парохијалне интересе. Ипак, мислим да постоји и даље један одређени лоби преко бошњачке заједнице на Западу, која је ефикасна и која користи једну повољну атмосферу, која је израсла за време рата, где се Бошњаци виде на Западу као највеће жртве и због тога се отвара већи приступ за бошњачко лобирање. Проблем за Бошњаке се ствара у томе што се често интереси бошњачке заједнице ван БиХ сукобљавају са политичком реалности или политичким интересима политичких странака или лидера у БиХ. Што се тиче Хрвата, они можда најмање раде тренутно везано за лобирање, барем у Wасхингтону и због тога можда се тренутно и налазе и у најтежој позицији да објасне и одбране своје виталне интресе у Wасхнингтону  у ЕУ'', казао је Кесић за АА.