На обиљежавању стогодишњице само поражени из 1918. године

Институт за историју у Сарајеву који нема ниједног стручњака за период од 1878.

Република Српска 24.09.2013 | 11:50 Институт за историју у Сарајеву који нема ниједног стручњака за период од 1878. до 1918. године, тешко може бити главни организатор озбиљне научне конференције свјетског нивоа као што је обиљежавање стогодишњице Сарајевског атентата, изјавио је историчар Слободан Шоја. Коментаришући јуче одржано представљање програма Међународне конференције поводом стогодишњице почетка Првог свјетског рата, Шоја је рекао да је у најмању руку неозбиљно најавити организацију централног европског научног скупа 2014. и долазак 120 људи, а немати за то обезбијеђен буџет. "Изјаву директора Института за историју Хусније Камберовића да жели показати да се у Сарајеву може организовати озбиљна научна конференција не доводим у питање по легитимности покушаја, јер град мора 2014. бити домаћин велике научне конференције.Међутим, већина онога што је Камеберовић урадио и говорио показује да је то нетачно и, нажалост, немогуће. Биће то велики скуп који неће бити испод нивоа, али сигурно неће бити на оном нивоу какав заслужује", сматра Шоја. Према његовим ријечима, да су пројекат водили озбиљни стручњаци за аустроугарски период, а у Сарајеву постоје барем два, они сигурно не би за једине партнере одабрали земље које су поражене 1918. године, изузимајући Македонију која тада није постојала. "Симболички, научно, па и политички то је крупан и непотребан пропуст. Исто би наравно било и кад би се окупиле само земље побједнице.Стота годишњица обавезује нас на присуство свих, не само из свијета него прије свега из БиХ", сматра Шоја. Он каже да је стога чудно зашто је Камберовић веома резервисан према француском пројекту координације велике конференције чији би главни организатори били универзитети из три највећа града у БиХ. "Ријеч је о пројекту који има већ обезбијеђен буџет и много већу научну и концепцијску ширину. Тај пројекат, у којем има мјеста за све, нема намјеру никоме бити конкурентан", навео је Шоја. Шоја је оцијенио да је веома озбиљан проблем Камберовићево игнорисање историчара из Републике Српске чије присуство не жели, али и слабо или никакво присуство историчара из Србије, Црне Горе, Русије, Турске... "Ту је већ ријеч о политици, и то веома лошој, од које се Камберовић тобоже жели дистанцирати. Таква концепција је трагикомична и узурпаторска, јер људи таквих видика нису праве особе за организацију конференције. Али, у стању духа у којем се налазимо, у земљи оваквој каква јесте и са људима који сами себе избацију у први план, боље се није могло! Историја ће и то забиљежити", истакао је Шоја. Он није желио прејудицирати шта ће бити на скупу 2014. године, али је упозорио да увијек постоји реална основа да се изрази страх кад се види какви људи стоје иза неког пројекта. Констатујући да је велика вјероватноћа да Камберовићев скуп неће бити величање живота и дјела Гаврила Принципа, Шоја је напоменуо да озбиљна историјска наука врло добро зна и ко је био Принцип и каква је била општа ситуација 1914. године. "Невоља је што ће озбиљна наука увијек бити невидљива широким масама, којима ће се заводнички све више смјешкати тенденциозни медијски научници", упозорио је овај историчар и дипломата.