Превише високошколских установа за наше прилике (ВИДЕО)

Суштински проблем високог образовања у Републици Српској јесте како ускладити либерализовано тржиште знања са тржиштем рада, каже министар просвјете и културе Српске Горан Мутабџија.

Република Српска 23.09.2013 | 17:20 Суштински проблем високог образовања у Републици Српској јесте како ускладити либерализовано тржиште знања са тржиштем рада, каже министар просвјете и културе Српске Горан Мутабџија. На тржишту образовања постоје два јавна и седам приватних универзитета, двије јавне и десет приватних високих школа, које је неопходно ускладити са тржиштем рада, на којем је осам одсто незапослених високообразовано, изјавио је Мутабџија након тематске сједнице Владе Републике Српске  посвећене стању у високом образовању. Сједници су присуствовали ректори оба јавна универзитета, представници Уније студената и високошколских установа и сродних институција и агенција, те Привредне коморе и Уније удружења послодаваца. Како ускладити потребе тржишта рада са бројем високошколаца? Одговор је: тешко. Традиционално, превише се уписују факултети друштвених наука, а кандидата за природно-математичко-инжењерске науке је све мање, скоро нимало. То треба мијењати, одлучили су надлежни, па сазвали тематску конференцију. На тржишту образовања постоје два јавна и седам приватних универзитета, двије јавне и десет приватних високих школа,  које је неопходно ускладити са тржиштем рада, на којем је  8% незапослених високообразовано, каже министар. Долазе бољи дани за Републику Српску и њено високо образовање, преоптимистичан је ректор бањалучког универзитета. Био је и за нијансу конкретнији од осталих партиципаната састанка. Студенти ко студент.  Најважнији им је стандард.  И павиљони. Представници послодаваца се нису оглашавали, па нисмо сазнали какве су њихове жеље и хтјења у погледу високообразоване радне снаге. Што се тиче квалитета високог образовања код нас, и з свјетске перспективе,  на тзв. Шангајској листи - академског рангирања 500 најбољих универзитета у свијету,  које се спроводи од 2003.године, Босне и Херцеговине, а тиме и Републике Српске, нема ни на видику.  Солидно су рангирани љубљански, београдски и загребачки универзитет. Критеријуми који су морали бити испуњени јесу научноистраживачки рад, утицај на науку, цитираност радова, одзив у појединим областима, те утицај универзитета у региону. ТВ БН хттпс://www.yоутубе.цом/wатцх?в=2јНз4ТАбцБw